Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

Leaderboard

  1. Даниела

    Даниела

    Уредник


    • Likes

      562

    • Укупно коментара

      1005


  2. Sofija

    Sofija

    Чланови


    • Likes

      408

    • Укупно коментара

      938


  3. Saintcruix

    Saintcruix

    Чланови


    • Likes

      371

    • Укупно коментара

      638


  4. Снежана

    Снежана

    Чланови


    • Likes

      342

    • Укупно коментара

      581



Popular Content

Покажи најомиљенији садржај since 02/27/17 in all areas

  1. 8 likes
  2. 8 likes
  3. 7 likes
    Maja ima tek 35 godina, desetoro dece i nikada se ne žali: Ona je prava "srpska majka", a za vas ima jednu važnu poruku. Ona svojoj deci ne može da pruži najbolje cipele, najbolje kompjutere, ali im je dala nešto što neki drugi roditelji nisu – braću i sestre Foto: Privatna arhiva Maja Kovačević iz Kraljeva ,ima 35 godina i desetoro dece. Pomoc ne dobija ni od koga, ali se ne žali, već ne skida osmeh sa lica. – Moja deca se ne igraju skupim igračkama, igraju se zajedno, i to je njihovo bogatstvo, to što imaju jedni druge, dodaje ponosno Maja – Još dok sam bila devojčica želela sam da imam mnogo dece. Ne baš deset, ali više od petoro. S obzirom na to mi je prva beba bila devojčica, a posle nje sam rađala samo dečake, htela sam da imam još neku ćerku. Tako smo suprug i ja stigli do devetoro dece – kaže ona. – Šalili smo se da sam ista kao i Majka Jugovića, a ja sam onda pomislila – zašto ne bih bila i kao knjeginja Persida Karađorđević, čukunbaka Aleksandra Drugog Karađorđevića, majka Aleksandra Prvog Oslobodioca, koja je rodila desetoro dece – objasnila je svoju porodičnu “matematiku“ Maja Kovačević. Dnevno kupuju oko šest litara mleka, četiri litre soka, oko šest vekni hleba, oko 20 pelena. – Ako pravim pasulj, na primer, treba nam kilogram pasulja za jedan ručak. Trošimo i mnogo praška za veš, a mašina za pranje radi svaki dan – priča Maja o svojim svakodnevnim obavezama. Na prvi pogled biste pomislili da uopšte nema decu, jer deluje vrlo mlado, kao devojka koja se možda tek udala i “radi“ na potomstvu. Doterana, nasmejana, kao da za sebe ima sve vreme ovoga sveta. – Imam 35 godina, i baš malo vremena za sebe. Osim što sam majka, ja sam i zaposlena. Suprug i ja u Kraljevu, gde i živimo, imamo izdavačku kuću “Glas Srbije“, a izdajemo i nacionalnu reviju “Kraljevske novine“ – dodaje ona. – To su prve monarhističke novine u Srbiji, obrađuju sve što je u vezi sa našom nacionalnom tradicijom, verom, istorijom, porodičnim vrednostima. Takođe, osnovala sam Udruženje “Kneginja Persida Karađorđević“, koje se bori za bolji status mnogočlanih porodica u Srbji – priča Maja. Maja je 2016. od Udruženja “Srpski domaćini“ dobila nagradu “Srpska majka”, kao i povelju Udruženja “Arčibald Rajs“. Takođe, 2015. je dobila nagradu Kondir Majke Jugovića, od Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika. Maja kaže da ne planira više dece, a dodaje, i to ponosno, da nije imala blizanačke trudnoće. Milicu (12), Miloša (11), Milana (9), Mihaila (8), Radoša (6), Ratka (5), Ružicu (4), Miodraga (3), Nikolinu (2) i Jovana (4 meseca) Maja je rodila iz 10 trudnoća! Maja radi na tome da se usvoji zakon da porodice koje imaju četvoro i više dece, takođe mogu da dobijaju roditeljski dodatak. – Raduje me što sam za taj svoj cilj dobila podršku i blagoslov patrijarha Irineja. Daću sve od sebe da u tome uspem – dodaje Maja. (Telegraf.rs)
  4. 7 likes
    Subotica: Deca su naših deset božjih darova Jelena Lemajić | 12. april 2015. 13:01 Dragan Stokin, starešina Hrama Svetog vaznesenja u Subotici, i supruga Sandra imaju desetoro dece. Uz njihovu pesmu, problemi se zaborave - poručuju roditelji. Navikli su da dele sve stvari koje imaju PORODICU smatram osnovom ljudske zajednice i nezamenljivom za duhovni razvoj čoveka, u njoj se drži do osnovnih duhovnih vrednosti, koje nas vode kroz život, ona je izvor ljubavi, u njoj se učimo dužnosti, žrtvovanju, zajedničkom podnošenju nevolja, ali i podeli radosti Misli blagopočivšeg partijarha srpskog Pavla možda najbolje opisuju veliku porodicu prezvitera Dragana Stokina, starešine Hrama Svetog vaznesenja Gospodnjeg u Subotici u kojoj stasava čak desetoro dece! U zemlji u kojoj prosečna porodica ima tri člana, slika velike, dvanaestočlane porodice, u kojoj rastu vaspitana, kulturna i mila deca, sjajni đaci i studenti, retko se viđa. Dok Isidora (23), student završne godine srpske književnosti i jezika, i Krstinja (21), student druge godine medicine, pripremaju ispite za aprilski rok, mlađe devojčice Radmila (16), bliznakinje Anđelija i Anastasija (14), Rafaila (11), bliznakinje Teodora i Marija (8) pomažu majci Sandri u šaranju jaja i pripremanju uskršnje trpeze. Ljubiša (19), đak Bogoslovije u Kragujevcu, vredno pomaže ocu u mnogobrojnim obavezama pred najveći hrišćanski praznik. Ipak, sve njihove oči uprte su ka dvogodišnjem Mihajlu, koji prosto pleni svojom igrom i radošću. Kako se mnogo uželeo starijeg brata, Mijo mu neprestano peva, a pesmi se često pridružuju i devojčice. - Zovemo ga desetar, zato mora biti glavni - smejući se počinje priču otac Dragan. - On je doneo novu radost u naš dom i postao mezimac starijeg brata i sestara. Svi se neverovatno dobro slažu i vezani su. Daleko od toga da se ne posvađaju, ali se veoma brzo i pomire. Čim se ujutru probude, svi redom hitaju ka zbornom mestu na trosed u spavaćoj sobi kod mame i Mihajla. Otac Dragan i Sandra kažu da su oduvek znali da će imati mnogo dece, ali ne iz nekih racionalističkih razloga, već jednostavno smatraju da je svako dete plod ljubavi i dar od Boga, koji treba prihvatiti. - Teško jeste i ekonomski i fizički, ali te teškoće su slatke. Ta refleksija, kada dete potrči u susret, ta ljubav, privrženost, radost i sve ostalo što se kroz život vraća od dece, uliva novu snagu - kažu roditelji, koji po svemu mogu biti ponosni na svoju decu. - Mnogi ljudi nemaju mnogo dece i imaju mnogo vremena i novca da zadovolje sve njihove želje, dok je kod nas obrnuto, nemamo mnogo ni vremena, ni prostora da zadovoljimo njihovu svaku i najsitniju želju, niti su navikli na luksuz, već se trudimo da im pružimo zaista istinske vrednosti. Nije presudno koliko vremena provodite sa decom, već je važno da to bude suštinski, to može biti jedna rečenica, ali da ona utiče na njihovu percepciju, kako onoga što se dešava, tako i i onoga što ih čeka. U domu porodice Stokin, skromnom ali besprekorno urednom, u kome se ni u čemu ne oskudeva, zna se red. Deca ga spontano uče, navikla su da dele stvari koje imaju, jedni drugima pomažu, stariji brinu o mlađima, koji se pak ugledaju na njih, naročito na Isidoru i Krstinju. - Možda je nekome čudno kako sve kod nas funkcioniše, ali to što sam odrastao u velikoj porodici mnogo mi je pomoglo kada sam otišao na Bogosloviju, gde smo svi kao jedna velika porodica, a sobu delim sa još sedam drugova - dodaje Ljubiša, koji se za sveštenički poziv odlučio pre svega zbog onoga što on u sebi nosi. - Video sam i sve njegove lepote, ali i one druge strane, zbog čega nijednom nisam posumnjao u svoj izbor. Ljubiša, kao i sva ostala deca, rastu u duhu pravoslavlja, ali to ne znači da se fanatično odbacuje nešto što je vredno i značajno ako ne pripada crkvenoj formi. - Autentično pravoslavlje podrazumeva i prihvatanje novih civilizacijskih tekovina, a za to su nam primer naši veliki preci, poput Tesle, Pupina, vladike Nikolaja - naglašava otac Dragan. - Ponosan sam na sve njih što zdravo rasuđuju, što uviđaju da neki servirani vidovi zabave ne nose sa sobom i dobro. Kao i svi roditelji, brinemo za njih, naročito za ovo troje što su stasali da odu iz našeg doma, ali nam je od velike pomoći što deca umeju da razlikuju dobro i zlo, da sagledavaju stvari, ne po tome kako ih vide, već kakve plodove one donose. U protekle dve decenije roditelji mogu na prste da prebroje prospavane noći, Sandrine namučene ruke od pranja, kuvanja, peglanja, najbolje govore da nije leko biti majka desetoro dece. - Kada odjekne njihova pesma sve se to zaboravi. Ta radost nema cenu - poručuju, zasigurno najbogatiji roditelji na severu Bačke. ISTI I DUHOM I LIKOM NE samo što su jako vezana, deca i međusobno liče. Mali Mihajlo već nalikuje na svog starijeg brata, dok se Anastasija, Krstinja i Marija ne razlikuju u određenom uzrastu. - Izuzev Teodore, koja najviše liči na mene, i Anđelije koja liči na moju sestru, svi međusobno liče. Oni koji su bliži godinama povezani su istim interesovanjima ili muzikom koju slušaju, ali klanova nema. Čak i kad bi bilo, mnogo je špijuna u kući, ne bi se dugo održali - šali se otac. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:543000-Subotica-Deca-su-nasih-deset-bozjih-darova
  5. 6 likes
    Правила Мушкараца Напокон је неко сео и записао све ово. Коначно, мушка страна приче. (морате признати, врло добра) Досад смо само чули "правила" са женске стране. А сад ево и правила мушке стране. Ово су наша правила! Молимо обратите пажњу.. сва су НАМЕРНО под бројем "1"! 1. Мушкарци НИСУ читачи мисли. 1. Научите да користисте WС даску. Одрасле сте девојке. Ако је горе, спустите је доле. Нама је потребна горе, вама доле. Ми се не жалимо што је ви остављате доле. 1. Спорт недељом: то вам је као пун месец или осека и плима. То је тако. 1. Плакање је уцена. 1. Тражи оно што желиш. Али знај ово: Танане алузије не пале! Јаке алузије не пале! Јасне алузије не пале! Само реци шта желиш! 1. ДА и НЕ су савршено прихватљиви одговори на скоро свако питање. 1. Нама се обратите с проблемом само ако зелите да се реши. То је оно што ми радимо. Саосећање очекујте од ваших другарица, оне томе служе. 1. Било шта што смо рекли пре 6 месеци је недопустиво као аргумент. У ствари, све речено се нулира и постаје невазеће након 7 дана. 1. Ако мислите да сте дебеле, онда вероватно и јесте. Не питајте нас. 1. Ако нешто што смо рекли може да се разуме на два начина, а један од њих вас чини тужним или љутим, мислили смо на онај други. 1. Можете нас или питати да нешто урадимо или да кажете како желите да буде урађено. Не обоје. Ако већ знате како нешто да урадите најбоље, онда урадите сами. 1. Кад год је могуће, молимо вас реците све што имате да кажете ТОКОМ реклама. 1. Колумбу НИСУ требале смернице, а не требају ни нама. 1. СВИ мушкарци виде само 16 боја, као дефаулт подешавања Windows-а! Кајсија, на пример, је воће, а НЕ боја. Тиква је такође воће. Појма немамо шта вам је то слезова боја. 1. Ако сврби, биће почешано. Ми то тако радимо. 1. Ако питамо шта није у реду, а ви кажете "ништа", ми ћемо се тако и понашати - као да није ништа. Знамо да лажете, тако да није вредно свађе. 1. Ако поставите питање на које не желите одговор, очекујте одговор који не желите да чујете. 1. Када морамо да идемо негде, шта год да обучеш је добро... СТВАРНО! 1. Не питајте нас о чему мислимо, осим ако нисте спремне да дискутујете о темама као што су фудбал, трке, кошарка и сл. 1. Имаш довољно гардеробе. 1. Имаш превише ципела. 1. Ја сам у форми и имам добру фигуру. Округло ЈЕ фигура! 1. Хвала што си читала ово. Да, знам, вечерас морам спавати на каучу; Али да ли сте знале да мушкарцима то уопште не смета? То је као камповање. Амин!
  6. 6 likes
    Ожалошћени пословни партнери.
  7. 6 likes
  8. 6 likes
    знаш ли ти која је највећа сатанина победа...убедио је људе да не постоји...знаш ли која је највећа женина победа...убедила је мужа да су све идеје његове и има илузију да је његова последња
  9. 6 likes
    Ово је тема посвећена свим мушким члановима форума (или онима који се тако осећају). За почетак - Моника: једина жена за коју још никада нисам чула да некоме није лепа, било да је реч о мушкарцима или женама. Кантовски речено, лепо је оно што је објективно лепо (попут цвета, а не, рецимо, жене), али Моника је дефинитивно изузетак од тог правила.
  10. 6 likes
  11. 6 likes
    Поглед на Кучке Комове
  12. 6 likes
  13. 6 likes
  14. 5 likes
    Претече евроазијства: Константин Николајевич Леонтјев у Мишљења 30. маја 2013. 4 Коментара Константин Николајевич Леонтјев (Фото: evroazija.com) Константин Николајевич Леонтјев (рус. Константин Николаевич Леонтьев, 1831-1891)је био руски писац, публициста и религиозни мислилац. Након духовног обраћења на Светој Гори, раскида са тада популарним либерализмом Жоржа Санда и почиње да објављује радове прожете конзервативизмом и православљем. Леонтјев је оригиналан и талентован проповедник крајње конзервативних погледа које карактеришу следећи ставови: а) реално-мистичко, строго црквено и монашко хришћанство византијског и делимично римског типа, б) снажна и монархистичка држава и в) народни живот ненарушен глобализацијом либерализма и демократије. Оригинално је разрадио православни поглед о крају човечанства. Према њему људска историја одвијаће се према три степена: први степен означава највиши степен људског развоја, у другом степену човечанство би доживело тријумф „просечног, средњег човека“, затим би следио „кратковремени процват тих последњих људи“ и на крају крај човечанства проузрокован развратом, безнађем и смутњом међу људима. Нема сумње да је, гледајући из перспективе 21.-ог века, овај велики руски мислилац имао пророчки дар. Берђајев га је назвао руским Ничеом. Дела Константина Леонтјева се поново почињу објављивати у постсовјетској Русији, а у току је објављивање његових сабраних дела и у српском преводу,нарочито од 1981. године, када је у избору Николе Милошевића изашло десет књига о Достојевском, највећим и једним из плејаде славних руских философа. „Руска религиозна философија је“, по речима Владете Јеротића,“ била и остала фасцинантна област истраживања самих корена људског бића, коју руски религиозни мислиоци приказују на један особен и оригиналан начин.“ Ствараоци и мислиоци овог јединственог философског правца су за нас, као и за саме Русе, неисцрпно врело идеја и „terra incognita“ за генерације православних народа омамљених бољшевизмом, комунизмом, социјализмом и демократијом. Дела Николаја Фјодорова(1828-1900), Константина Леонтјева (1831-1891), Владимира Соловјова (1853-1900), Виктора Несмјелова (1863-1920), Максима Тарејева (1866-1934),Сергија Булгакова (1871-1944), Николаја Берђајева (1874-1948), Лава Шестова (1866-1938) и нама савремених Павла Евдокимова и Александра Шмемана, насушна су потреба у тражењу пута и стратегије опстанка православних народа и њиховог места на вододелници „краја историје“. Основна идеја Константина Леонтјева која кореспондира са нашим временом је визија Русије која следи свој пут, не одриче се веза са Истоком, не опонаша слепо Запад, задржава своје особености и у начину живота и друштвеног уређења. Неке од ових идеја су у модерној Русији већ у зачетку као пројекат Евроазијске Уније. У том правцу се креће и идеја Евроазијске Србије, без обзира што је Леонтјев упутио оштру критику на црту србске „демократичности“, јер ми тежимо савршенству. „Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески“. Константим Леонтјев „Византизам и Словенство“ (одломци) „Русија, узета у целини, са свим својим азијским земљама, то је читав свет нарочитог живота, нарочити државни организам, који још није нашао особити свој стил културног државног живота. Према томе, оно што треба да имамо пред очима, то није изгнанство само Турака из Европе, и није еманципација само Словена, и није стварање по сваку цену племенске конфедерације свих Словена, и само Словена – нешто шире, и по мислима независније, морамо имати пред очима.“ … „Веровао сам раније, верујем и сада“, писао је 1884, „да Русија, имајући задатак да стане на чело једног новоисточног државног организма, треба да донесе свету и нову културу, да замени узмичућу цивилизацију романо-германске Европе новом словеноисточном цивилизацијом“. Политика православног духа мора се претпоставити политици словенске плоти… Панславизам је неизбежан, али док је православни панславизам спасење, либерални панславизам је више од свега пропаст Русије.“ … „Национално начело, схваћено изван религије, исто је што и идеје од 1789. године; начела опште једнакости и слободе; исте те идеје, само под маском привидне националности. Национално начело изван религије није друго до начело егалитарности, либералности, ко]е полагано али сигурно руши нацију. Чисто племенска идеја нема у себи ничег организујућег, творачког; она је само делимично друга форма космополитичке идеје опшге једнакости и бесплодног универзалног блага“. „Национално либерално начело је све обмануло, обмануло је најискусније и најдаровитије људе, дошло је само као маскирана револуција, и ништа друго. То је једно од најумешнијих и најлажљивијих претварања онога протеуса свеопште демократизације, свеопшгег ослобођења, и свеопште тривијализације, који се, од краја прошлога века, неуморно и тако разноврсним начинима труде над разрушењем великог здања романо-германског државног организма.“ … Најновија историја је пружила толико факата који потврђују његов песимистички поглед. Цивилизација Европе, одиста, све брже иде ка тријумфу буржоаског духа, који продире и у најлепше и најблагородније тековине европске историје. У савременом свету царује, похотљив у стицању, бестидни и аморални буржоа, за кога не постоји ништа свето, и који је давно већ привикао да све купује, и да са свачим тргује. Религија, нација, култура, све је то само закон, иза којег дејствује дрски интернационални спекулант. Није бадава што сва Европа очекује долазак неке буре; одвише је загушљиво постало у њој живети. … Када у мислима настојимо да изазовемо представу о свеславизму, ми добијамо само једну аморфну, стихијску, расплинуту представу, нешто налик на велике облаке у даљини, од којих, са њиховим приближавањем, могу настати најразличитији облици. Кад у мислима стварамо слику о византизму, ми, напротив, видимо пред собом строги јасан план огромног и пространог здања. Ми знамо, на пример, да византизам у држави значи самодржавље. У религији он значи хришћанство, са његовим посебним обележјима, која га разликују од западних цркава, од јереси и раскола. Знамо да у свету морала византијски идеал не садржи оно високо и, често, претерано схватање о земаљској личности човека, које је у историју унео германски феудализам; знамо да византијски морални идеал подвргава сумњи све земаљско, срећу, постојаност наше личне чистоте, нашу способност за потпуним моралним савршенством овде, на земљи. Једном речју, све живо што постоји органски је повезано са нашoм родовном монархијом, освећеном православљем, чији смо ми природни наследници и представници у свету. Византизам нас је организовао, систем византијских идеја створио је нашу величину, повезујући се са нашим патријархалним, простим начелима, са нашим, древним и у почетку сировим, словенским материјалом. … Волети племе ради племена је извештаченост и лаж. Друга је ствар ако се племе, сопствено племе, бар у нечему слаже са нашим властитим идејама, са нашим основним осећањима. Идеја нације у оном виду у коме ју је увео у политику Наполеон III, у њеном садашњем, модерном виду, није ништа друго до исти либерални демократизам, који се већ одавно труди да уништи велике светове западне културе. Једнакост људи, једнакост сталежа, једнакост (тј. једнообразност) провинција, једнакост нација – све је то исти процес; заправо, исто свеопште јединство, свеопшта слобода, свеопшта пријатна корист, свеопшта срећа, свеопшта анархија или свеопшта светска чама. Идеја о чисто племенској нацији у оном виду у каквом се она појавила у XIX веку, у ствари, потпуно је космополитска; она носи у себи велику рушилачку снагу, а ништа не ствара; она не дели нације по култури, која није ништа друго до посебност; а посебност данас готово свуда највише страда од политичке слободе. Индивидуализам убија индивидуалност људи, области и нација. … За опстанак Словена неопходна је моћ Русије. За моћ Русије неопходан је византизам. Онај ко руши ауторитет византизма, закопава, можда, себе самог, а да тога није ни свестан, под темеље руске државе. Онај ко ратује против византизма, ратује, а да то и не зна, индиректно и против читавог словенства; јер, шта је то племенско словенство без апстрактног славизма? Неорганска маса која се лако кида на комадиће, лако спаја са републиканском Свеевропом! Апстрактни славизам ће морати да се, на овај или онај начин, повеже са византизмом. Неко друго чврсто, дисциплинујуће начело код Словена, расутих на великом простору, ми не видимо. Свиђало се нама то византијско начело или не, било оно добро или лоше, тек оно је једина сигурна нада нашег не само руског, него и свесловенског очувања. … Срби су, не треба ни говорити, сви демократи; код њих епска патријархалност прелази на најбољи начин у најпростију буржоаску утилитарност. Они, поред лекара и трговаца, имају војне службенике и чиновнике. Јуче чиновник или војни службеник, а сутра слободан грађанин и члан опозиције, или, чак, отворени вођа побуне. Како је васпитана сва српска интелигенција, тако су васпитани и људи који служе влади. Авај! патријархална поезија и хомеровска поезија православног Истока се брзо гаси… Јунаци и палакири живе своје последње дане, бавећи се у планинама разбојништвом без идеја. Хришћанским општинама више не управља аутократски, неустрашиви хајдук Карађорђе, ни мудри и несаломиви свињар Милош, ни црногорски митрополити, који су умели да ратују и са Турцима, и са Французима. Данашњи хришћански Исток уопште није ништа друго до царство, да не кажем скептичних већ просто неверујућих еpiciers*(малограђана), за које је вера њихових сународника из ниже класе само погодно оруђе агитације, оруђе племенског политичког фанатизма ове или оне врсте. Космополитске, рушилачке и негативне идеје, оваплоћене у интелигенцији, која је како-тако европски образована, воде све те нама блиске народе, најпре, вероватно, политичкој независности, а затим? Када сва та посебна обележја избледе под утицајем космополитизма, шта ће бити онда? Чисто племенска идеја нема у себи ничег организујућег, стваралачког, она није ништа друго до посебна трансформација космополитске идеје свеједнакости и јаловог сведобра. Једнакост класа, људи, једнакост (тј. једнообразност) области, једнакост свих народа. Рушење свих преграда, нагли суноврат, или мирно, опрезно поткопавање свих ауторитета- религије, власти, сталежа који су препрека тој једнакости, то је све једна иста идеја, независно од тога да ли је изражена у великим лажним претензијама париске демагогије или у провинцијалним жељама неког малог народа, да за себе по сваку цену стекне једнака државна права са свим другим нацијама. … Држава је, с једне стране, нешто као дрво које се развија, цвета и доноси плодове, повинујући се неком тајанственом, независном од нас, деспотском диктату унутрашње идеје. С друге стране, држава је машина коју су људи полусвесно направили, али која укључује људе као делове, као точкове, полуге, завртње, и која, на крају, развија, формира људе. Човек је у држави и механичар, и точак или завртањ, и продукт друштвеног организма. Ма коју државу, стару или нову, погледали, у свакој ћемо наћи нешто заједничко: једноставност и истообразност у почетку ,више једнакости и више слободе (бар оне фактичке, ако не правне), него касније… Затим јачање власти које може бити мање или више изражено, дубоко или мање дубоко раслојавање сталежа, већу разноликост живота и већу особеност области. … Истовремено, с једне стране расте богатство, а с друге – сиромаштво, с једне стране, ресурси уживања постају разноврснији, с друге- богатство и суптилност (развијеност) осећања и потреба узрокују веће патње, дубље саосећање, веће погрешке и више великих дела, више поезије и више комизма. А патње? Патње подједнако прате и процес раста и развоја, и процес пропадања. Све боли дрво људског живота… Боли почетно избијање зрна. Боле први изданци; боли раст стабљике и стабла, раст лишћа, и цветање прелепих цветова – (аристократије и уметности) – све то прате јауци и сузе. Подједнако су болни, и брзи егалитарни процес пропадања, и тихи процес гашења, назадовања, који често претходи егалитарном процесу. … Једно је јасно: Европа је у XIX веку прекорачила судбоносних хиљаду година државног живота. Шта се догодило с њом? Она је, понављам, у свом општем изгледу уједначена; она је кренула путем поновног стапања, њени саставни делови постали су много сличнији него раније, много једнообразнији, а сложеност метода прогресивног процеса личи на сложеност неког озбиљног патолошког процеса, који, корак по корак, води сложени организам поновној упрошћености леша, костура и праха! Уместо организоване разноликости, све више преовлађује разлагање на једнообразне елементе\ Ова чињеница је, изгледа, неоспорна; исход може бити споран, слажем се; ја говорим само о савременим појавама, и ако ту слику упоредим са сликама свих старих држава у тренутку непосредно пред њихову пропаст, ја видим и у историји Атине, и у историји Спарте, целе Хеладе, Египта, Византије и Рима само оно опште што претходи крају: уједначавање, брисање разлика, свеопште унижавање и стапање, видим углачане белутке уместо оштрих кристала, видим дрвеће и семе, који више не дају лишће и цветове као раније, већ неким новим, другим световима служе за грејање и храну. … Уместо да прогрес схвате онако како je то у природи ствари, тј. као кретање од простог ка сложеном, већина образованих људи нашег времена радије прихвата улогу алхемичара, који траже философски камен земаљског свеблаженства, и астролога, који израчунавају фантастичне детињасте хороскопе за будућност свих људи. Свесно се упрошћујући и систематски се стапајући, Запад ce, у ствари, несвесно подчинио космичком закону пропадања. Да би се срушили последњи остаци ранијег државног уређења Европе нису потребни ни варвари, ни нека инвазија са стране: довољно је даље ширење и јачање оне безумне религије еудемонизма, која је за свој мото прогласила: „Le bien-etre materiel est moral de l’humani-te“(„Благостање је морал човечанства“). … Кад овако размишљам, мисли се невољно заустављају на нашој браћи Словенима… Шта нам они припремају? Нову разноликост у јединству, свесловенски процват са издвојеном Русијом на челу… Посебну, оригиналну форму савеза држава, у којој би један несразмерно већи члан органски доминирао над мањим, како би се постигла она минимална сагласност, која до сада уопште није постојала на Западу. Или неку брзу једнообразност: много буке, много кратког славља, галаме, много здравица, а онда?… Онда стапање, изједначавање, једнообразност… а у једнообразности пропаст! Треба знати како усагласити њихова и наша начела. … Није опасан иноземни непријатељ, на кога увек гледамо испод ока; није страшан јак и храбар супарник, који вам у лице баца окрвављену марамицу старе мржње. Ни Немац, ни Француз, ни Пољак, полубрат, полуоткривени супарник. Најопаснији од свих је рођени, млађи, незаштићени, како нам се чини, брат, ако се он зарази нечим што може и за нас, ако нисмо опрезни, да буде погубно. Случајна, ненамерна зараза, која долази од рођеног и немоћног, кога грејемо на својим грудима, опаснија је од отвореног непријатељства храброг противника. http://www.vaseljenska.com/misljenja/pretece-evroazijstva-konstantin-nikolajevic-leontjev/
  15. 5 likes
    @Andjelija@Ayla@Saintcruix@Sofija@Stariji Gospodin@zeljko@Кордун@Војвода Дрекале@Снежана@Стијенски@Далматинац@majoр@Manwë ...и свима осталима, колико вас има
  16. 5 likes
  17. 5 likes
    Poslušajte maestralnu interpretaciju Petra Božovića,koji govori pesmu Milana Ružića "Molitva Svetom caru Lazaru". Pesma savršeno oslikava, današnje razoreno srpsko društvo.
  18. 5 likes
    Овјенчана најљепшим кршевито-трновитим вијенцима брда, кланаца, планина, моја Црна Гора и Брдах.
  19. 5 likes
    Црква Светог Николе,Котор (Стари град)
  20. 5 likes
    Државом којс је иначе сАмртно озбиљна
  21. 5 likes
  22. 5 likes
    Претим самоубиством, наручујем песме на радију, плачем на телефон, сликам пуну шаку таблета, све да би била са мном. Ако то не упали, спријатељим се са њеним фб контактима и упозоравам их о њеним неортодоксним сексуалним преференцијама, девијантнпј личности и неутаживој сексуалној глади.
  23. 5 likes
    Hristos je rekao, ako das prosjaku i nahranis ga, kao da si mene nahranio. Ovde u NL i nema prosjaka, ima ih poneki ovisnik od droge, prose za 1euro ispred marketa da bi kupili drogu e njima ne dajem jer znam da imaju primanja, mesto za boravak i tri obroka(drzava brine o njima) U Srbiji dajem skoro svakom. Ciganima samo kupim hranu ili deci sladoled jer oni prose profesionalno tj. nisu gladni barem iz mog iskustva i koliko sam ja videla. U nasem selu ih je bilo dosta, i secam se jednom dam ja malom cigi od 7god nesto para,sazalim se,on rece nema za hleb, rekoh ajde da vidim da li ce zaista kupiti hleb, i pratim ga ja a on na kiosk kupi cigare, ja ga za gusu, rekoh jeli bre ti rece da ti treba za hleb a kupujes cigare, a on meni pa moram da pusim kad sam nervozan ciganska posla.
  24. 5 likes
    Prijalo mi je čitanje uvodnog posta. Upravo on govori kako je jednostavna percepcija zrelog muškarca. Shvatila sam da žene vole komplikovat, i redovno od komarca prave magarca. Ako žena stavom ostavi utisak na mene, u prilog joj ide ovakva, odnosno muška percepcija. Cijenim žene koje znaju šta hoće, koje su jednostavne, a inteligentne, i ne opterećuju njanjanjem i zapomaganjem, uz konstanti presing. Da se razumijemo, ima i njanjavih muškaraca, ali njih već ne svrstavam u zrele. Kao što rekoh, uvodni post tako jednostavno upozorava, pa sam se sjetila istine o ženi:
  25. 5 likes
    Да ли ћемо се икада разумети, јесу ли мушкарци стварно са Венере а жене са Марса или смо заиста трајно и бесповрано изгубљени у преводу... Вођена оним да паметни знају да дају одговоре, а мудри да поставе право питање, тема је замишљена тако да једни другима (мушкарци женама, и обратно) постављамо питања... Поклоните се и почните...
  26. 5 likes
    Ко је заборавио тај је и опростио!
  27. 5 likes
    PIJANSTVO Ne marim da pijem, al sam pijan često. U graji, bez druga, sam kraj pune čaše, Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kome se jadu i poroci zbraše. Ne marim da pijem. Al kad priđe tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pako Ja se svemu smejem pa me sve i boli. I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: „Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće.“ I ja žalim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez mraka i studi. I želeći da se zaklonim od srama, Pijem, i zaželim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek. Vladislav Petković DIS
  28. 5 likes
    samo alfa muskarac je pravi muskarac, a to podrazumjeva, odgovornost, samopouzdanje, dostojanstvo, cast, milosrdnost, da nosi ljubav u sebi, jednom rjecju vitestvo
  29. 5 likes
    idealan je onaj koji mene uspe da istrpi salu na stranu, mislim da su danasnje zene jako zahtevne i da je veoma tesko ispuniti sve zelje i ocekivanja. u svakom slucaju muskarac treba da bude glava porodice, ali da voli i postuje svoju zenu.Sve ostalo je stvar licnih zelja i potreba, a to je za svaku zeno nesto drugo... Muskarac mora da bude jaci od zene u smislu da bude zastitnik u svakom smislu.. ima toga jos, ali da ne pretaram za pocetak
  30. 5 likes
    Ja ocu da glasam za Vucica. Resio sam. Ne zato sto se slazem sa njim, nego da objasnim opoziciji neke stvari. Posto i dalje ne mogu da odustanu od Tadicevicizm.I dalje subvencije i dalje evropska unija, i dalje besplatno ovo i ono, i dalje ce da dovode investitore. sve ce to isto i vucic da radi, zabole me, neka tera dok Srbija ne shvati da nam ne treba promena ljudi vec promena filozofije
  31. 5 likes
  32. 5 likes
    Ми се не мешамо у послове других. Али када Американци покушавају да нас уче људским правима, они увек добијају адекватан одговор. На таj начин је радио покојни Чуркин, исто тако раде Лавров и Захарова. Сви њихови "извештаји" о Русији за нас су само тоалет папир.
  33. 5 likes
  34. 5 likes
    са друге стране нормално је да мушкарац понекад пусти сузу ако је човијек, кад му се деси нека трагедија, попут смрти родитеља нпр... али има и контра страна од ових мушких женетина, то су малоумни комплексаши, сировине, не ѕнам који су црњи, дал те мушкарчине или ове женетине од мушкараца, једни и други су дно људско.
  35. 5 likes
    Листа земаља чија модерна државност и политичка независност jе одржана уз помоћ Русије. Израел као држава jе могао да се поjави само уз директну подршку СССР-а 1945. године. Финска - у 1809. и 1918. године. До 1809. године никада није имала своју државу. Летонија - у 1918. (до 1918. никада није имала своју државу). Естонија - у 1918. (до 1918. никада није имала своју државу). Литванија jе повратила државност 1918. године захваљујући Русији. Пољска jе повратила државност уз помоћ Русије два пута, 1918. и 1944. године. Румунија је настала као резултат руско-турских ратова и постала суверена вољом Русије у 1877-1878. Молдавија као држава је рођена у СССР-у. Бугарска као држава повратила је своју независност као резултат победе руског оружја у руско-турском рату 1877-1878. који је имао управо ову намеру. Као знак захвалности држава Бугарска jе за два светска рата учествовала у саставу анти-руске коалиције. Сада Бугарска jе чланица НАТО-а, и на њеној територији су постављене америчке базе. После 1945. године, на њеној територији није био ниједан руски војник. Србија је повратила своју независност као резултат руско-турског рата 1877-1878. Азербајџан као држава је обликовао за први пут само у СССР-у. Јерменија је опстала физички и оживела као држава само у СССР-у. Грузија је опстала физички и оживела као држава само у СССР-у. Туркменистан никада није имао своју државност и био jе формиран само у оквиру СССР-а. Киргизстан никада није имао своју државност и био jе формиран само у оквиру СССР-а. Казахстан никада није имао своју државност и био jе формиран само у оквиру СССР-а. Монголија је имала државност у добу Џингис Кана и поново jу успоставила само уз помоћ СССР-а. Белорусија и Украјина су по први пут добиле државност као резултат Октобарске револуције у оквиру СССР. А у 1991. добиле су потпуну независност. Абхазија и Јужна Осетија су се бориле за независност од 1991. Оружана фаза борбе jе завршена уз подршку Русије у 2008. години, али је jош увек далеко од пуног међународног признања. Велика улога Русиjе-СССР-а jе у настанку и развоју земаља као што су Кина, Вијетнам, Северна Кореја, Индија, Алжир, Куба, Ангола, Мозамбик, итд. Русија jе одбранила Грчку од Турака у 1821. Помоћ у изградњи државе Швајцарска - на размеђи векова 18-19. та земља је два пута била у покорности Наполеонове Француске. Уз значајан допринос Русије, Швајцарска jе тражила независност од Француске после прве швајцарске кампање Суворова, а затим на основу Бечког конгреса. Аустрија је 1938. године била окупирана од стране нацистичке Немачке, 7 година касније, она је ослобођена од стране Црвене армије. Чехословачка - као и Аустрија, ослобођена је од стране Црвене армије 1945. године. САД - током рата за независност, Катарина Друга је експлицитно држала про-амерички став, прво у виду одбијања да пружи војну помоћ Велике Британије, а у 1780. у виду стварања Лиге оружане неутралности. Став Катарине Друге у 1780. jе допринео поразу Енглеске и постизању независности САД-а. Два пута у последња два века, Русија је давала независност већини европских земаља, победивши војске диктатора Наполеона и Хитлера. Стаљинов став у преговорима са САД и Британијом је омогућио за Немачку да сачува државност након пораза Трећег рајха 1945. године Став Горбачова је омогућио да jе у 1990. Немачка била поново уједињена без проблема. Без помоћи СССР-а, Египат не би могао да опстане и ојача своју независност у рату са Израелом, Британијом и Француском у 1956-57. У 1967., совјетска интервенција jе зауставила израелски рат са Египтом, Русија jе у ствари спасила Арапе из пораза у два рата у 1967-74. Ангола jе добила независност 1975. године само захваљуjући СССР-у. Већина колоније Западне Европе jе стекла своју независност због глобалног покрета деколонизације након Другог светског рата, главну улогу у којем је играо Совјетски Савез. П.С. Мислим да ће Сирија ускоро бити додата на ову листу.
  36. 5 likes
    http://www.istokpavlovic.com/blog/digitalni-pravopis/
  37. 5 likes
    Са малим закашњењем. Нек је срећан почетак поста свима вама који постите, па да нам буде на здравље и спасење.
  38. 5 likes
    Иза овог кликбејт наслова не крије се никаква критика верника, нити Цркве, нити се наслов уопште односи на Форест Гампову интелигенцију, али идемо редом. За оне који су живели испод камена задњих тридесет година, нека прво погледају филм Форест Гамп, па нека приступе теми. Филм је легендаран, освојио масу награда, заједно са Оскаром, тако да нећете ништа да изгубите. Што се тиче вас који сте гледали филм... Шта је основна поента филма? Филм, као и многа америчка остварења, има у себи ону тупаву причу о остварењу америчког сна, али само на први поглед. Амерички сан у овом филму се не остварује онако како би се од просечног Американца могло очекивати - вредним и поштеним радом, снагом воље и борбом са свиме што га спутава у остварењу циљева. Не, наш Форест успева на други начин. Да би Фореста додатно одвојили од стереотипне матрице америчког сна, сценаристи од њега праве човека са свим могућим отежавајућим околностима. Филм почиње као богаљ у металним штакама, интелигенција му је испод просека потребног за упис у основну школу, а не краси га ни било који други квалитет или таленат. Шта онда Форест има? Веру. Неупитну веру и способност да се препусти Богу, који га Својом невидљивом руком води кроз цео филм. Верује и следи Бога који му прво скида окове са ногу, 'води га кроз колеџ где од њега прави звезду америчког фудбала, у војсци од њега прави хероја и миротворца, касније милионера, смешта га у сваки најзначајнији догађај модерне америчке историје, а на крају му даје и оно за чим Форест чезне кроз цео филм - љубав једине жене коју је волео целог живота и дете са том женом. Све ово постиже човек без икаквих талената или потенцијала у оном свакодневном смислу, само својом безграничном вером и снагом да се у вери препусти Богу, који га води. Форесту на том путу није нимало лако. Прима ударце целог живота, како од људи, тако и од тог истог Бога који га све време води. Али, оно што Фореста разликује од свих нас који кукамо за сваку најмању ситницу, јесте неупитна вера и препуштеност Богу све време трајања филма. Без обзира на последице те препуштености, и без обзира на то где га тај пут одведе. Овај филм модерним генерацијама приказује ону веру о којој сви Свети Оци причају - да се у потпуности и без резерве препустиш Богу, и да верујеш у Њега да ће да те води онде где је потребно да будеш, и да тај пут, иако неће да ти буде удобан, пружа далеко више од свега што овај свет има да понуди, или што твоја способност може да досегне без Бога као твог водича. Бог то у Јеванђељу назива пребацивањем бремена на Њега, и не без разлога. Редитељ све ово маестрално приказује уводном и завршном сценом перцета које лелуја на ветру који га носи, а оно, препуштено ветру, непрекидно иде на горе, у све веће висине. Да не бих дужио даље (јер је мало вероватно да ће и ово неко и оволико прочитати), ко није погледао филм, нека га погледа, а онај ко га је погледао, нека га поново погледа, али да има на уму да се ради о једном крајње хришћанском филму, и видеће много тога што је до сада вероватно и читао на другим местима, али нигде овако приближено модерном човеку који живи у свету, и нигде оволико пластично и лишено мистике или високе теологије.
  39. 5 likes
    Evo kako ja vidim EU. Običan čovek stešnjem između islamizma i homoseksualizma/feminizma/neomarksizma i političke korektnosti.
  40. 5 likes
    Монструм и лепотица..волим Charlize Theron фасцинира ме њена појава, глума, лепота..
  41. 5 likes
  42. 5 likes
    Каменица у Пиперима.
  43. 5 likes
    Komunisti(socijalisti) su internacionalni pokret koji ima za cilj da unisti svaku kulturu, narodnost u ime "Utopije". ne samo sto je neprijatelj srba, neprijatelj je i porodice, i religije i svega sto je ljudska rasa stvorila godinama kulturnog eksperimentisanja.
  44. 4 likes
    Поштовани форумаши, придружићу се вашем писању. Ово ми је први пост, и надам се да ћу својим писањем допринети квалитету дискусија и афирмацији патриотских идеја. Видим да је Мајор написао да се изашло из оквира теме, али бих се дотакао онога што јесте у границама дискусије. Према мом мишљењу, хронична и неизлечива бољка ЈВуО било је њено наслеђе. Репрезентујући претходну државу, иако ''српскији'' елементи од комуниста, они се нису нарочито могли одмакнути од њене реалности. Реалност КСХС и КЈ била је та да је први Устав донет на изузетно тежак начин, да су политички актери од самог старта показивали незрелост, да је скупштина постала место револверашких обрачуна итд. Шестојануарску диктатуру и касније убиство краља не морамо ни спомињати. Не заборавимо да је током изборне кампање крајем тридесетих година чак 50 хиљада Београђана присуствовало митингу Влатка Мачека. Једноставно, та је држава угасила звезду водиљу која је Србима од 1804. године показивала пут ослобођења и победе. При таквим околностима, ЈВуО није могла да се профилише и позиционира. Однесени су у вихору историје. Са друге стране, НОВ, вођена прекаљеним револуционарима, од самог старта наметала је политички концепт устројства ослобођених територија. Неоптерећени бременом прошлих режима, они су се поставили не само као антифашисти, већ и као носиоци прекопотребних друштвених промена. Југословенство је, у неку руку, било рехабилитовано њиховом победом. Међутим, пет деценија касније постаће јасно да су Срби, и поред правилних намера, у два наврата грубо занемарили национални интерес. Из читавог низа разлога можемо рећи да су димензије грешака из четрдесетих веће од грешака учињених 1918. године, али се мора признати да је 1918. године, па и 1929. године, српски краљ све подредио југословенској идеји.
  45. 4 likes
  46. 4 likes
  47. 4 likes
    drugo su moralsiti, to su ljudi ogrezli u tesku gordost, to su nakaze, oni su se uvatili morala kao zadatka, a ljubav im lapi kroz usi u atmosferu i onda je gore joni sa sunca rasceruju po kosmosu, to su nakaze, ja se jezim od tih ljudi, ali moj moral nije jeftin i nece niko igrati lopte sa njime, samo kazem, nije od ovog gore sto si ti definisala u prvom komentaru
  48. 4 likes
    Никад нисам био неки стрипаџија, ал Дилан Дога и Алана Форда гутам де год да их нађем.
  49. 4 likes
    Nisam muško, ali da jesam, najviše bi me nerviralo isprazno torokanje i tipično ženska prefriganost, a najviše bi me oduševila ženstvenost tj. neizveštačena umiljatost, osmeh, pažljivost, nežnost i strpljenje. Sve bi ove odlike mogle još da se objasne, ali ukratko, toeto.
  50. 4 likes
    To je dobar znak i vesnik Ideine skore propasti. Tako se desilo i sa slovenačkim Merkurom i Merkatorom. Za svaki slučaj i naša država bi tu mogla pripomoći slanjem radne, sanitarne, trgovinske i finansijske inspekcije sa jasnim naređenjem - da se ne vraćaju bez materijala za kažnjavanje. Ako se kojim slučajem brinemo šta bi bilo sa zaposlenima u Ideji, nije problem - u Le Monde Diplomatiqu sam pre neko vreme pročitao podatak iz jednog istraživanja da jedno radno mesto u hipermarketu zatvara sedam u malim radnjama. Dakle, prazninu koja bi ostala iza Idee lako bi popunili domaći privatnici i zaposlili mnogo više prodavaca i ažurnije plaćali svoja dugovanja prema dobavljačima i državi.