Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

majoр

Чланови
  • Укупно коментара

    954
  • придружио/ла се

  • Задња посета

Community Reputation

472 Excellent

1 Пратиоц

О majoр

  • Ранг
    Не може се без њега
  1. Сваки чланак Весне Кнежевић је вредан пажње.
  2. Демонстрације Срба против Пакта са Хитлером и Мусолинијем 25.-26.марта 1941. Годинама Тито је наредио Партији да "учи" народе Југославије како су комунисти организовали те демонстрације и чак подстакли официре Југословенске војске да изврше државни удар. Тек када је Маршал умро, високи комунистички руководилац Светозар Вукмановић "Темпо" је изјавио да то није било могуће. Узгред 26.марта војни завереници су се спремали за пуч а њихов вођа ђенерал Душан Симовић, под изговором да је остао је у кући јер је под полицијском присмотром.
  3. Јелена, зашто не вичу " ко не скаче тај је Лукашенко ? "
  4. Заборавили херојску смрт најмлађег мајора српске авијације М. МАРКОВИЋ - И. ЛОВРИЋ | 26. март 2017. 20:56 | Коментара: 13 Прошло је 18 година од херојске смрти Зорана Радосављевића. Смрт у неравноправном сукобу са вишеструко надмоћнијим НАТО ловцима га је учинила херојем, али та државна почаст га је неоправдано мимоишла. ВИТЕЗОВИ, хероји. Синови неба. Творци историје. Јунаци... Тако су, током и неко време после НАТО агресије на СРЈ, власти хвалиле и славиле пилоте нашег Ратног ваздухопловства. А онда су временом, тихо, њихове подвиге и жртве - скрајнули.Преживели ратници у борби са вишеструко надмоћним непријатељем, постали су "незгодни сведоци" и сметња нашим новим курсевима. Пензионисани су, у највећој снази и врхунском искуству којих се не би одрекла ниједна држава која држи до своје одбране. А мртви... Они су заборављени, а њиховим породицама стизала су увредљива судска решења: "Вратите вишак крварине"... Или: "Нису сви чланови ваше породице имали право на доплатак - за црнину". И да није њихових најближих, и колега - пријатеља да узнемире свеукупну успавану свест - и гробови би им били пусти. Ово је прича о мајору Зорану Радосављевићу (34), најмлађем пилоту, ловцу 204. Авијацијског пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије који је положио живот на олтар отаджбине трећег дана агресије, у неравноправној борби са небеском машинеријом најмоћније алијансе света. Нјегова "двадесетдеветка" погођена је непријатељском ракетом. А, онда је пала изнад Горње Трнове, општина Угљевик, обронци Мајевице, Република Српска. Тело и делови авиона пали су у овдашњи заселак - Жуге. АГРЕСИЈА ЈЕ ПРАВО ИМЕ ТУЖНО је и увредљиво да се данас устручавамо да НАТО напад на нашу земљу назовемо правим именом - а право име је - агресија - говори Милан Милинковић. - Уместо агресије кажу: Акција западне алијансе... НАТО бомбардовање... И, слично. Не! То је била агресија у сваком смислу те речи. Ваздушна, јер су нас нападали из авиона. Поморска. Јер су нам ракете слали са носача из Јадрана. И, наравно, копнена, јер је шиптарска УЧК на Косову и Метохији била под њиховом командом. - Када смо отишли, тамо, замислите нашла сам његов ручни сат, преполовљен од удара - каже за "Новости" Снежана Радосављевић, Зоранова сестра. - Спојила сам делове и ту је, уз његове фотографије и медаљу за храброст. Сат стао на седамнест часова и тринаест минута. На фотографијама живот, у ком никада није било речи о смрти. - И како таквог брата да преболим - говори сестра пилота. - Живео је триста на сат. За своје године проживео је за три нечија животна века. Упоредо са послом магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду. Спремао је и докторат. Изабрао је "сателитску навигацију". На факултету су установили награду за најбоље студенте, именовану подвигом мога брата. А, у времену посвећеном пилотском занату, био је посвећен и родитељима, сестри и њеној деци, колегама и пријатељима. Планирао је и породицу. Нјегов колега и друг Слободан Перић, с којим је тог кобног дана узлетео, као да је слутио крај рекао му је: "Е, Буцо, и иза тебе има ко да остане..." Петак, 26. март година 1999, Аеродром “Батајница”. На две "двадесетдеветке" смењују се пилоти после пуног дана приправности. Требало их је заменити. Ко ће? Перић се јавља први, мада је већ имао окршај у ваздуху. Зоран Радосављевић каже: "И ја ћу с тобом!" А није летео пола године. Био је на курсу енглеског. Прекинуо га је, када је агресија била извесна. У сећању је понео очај мајке Раде. Донела му је, тог јутра, доручак у стан, у Новом Београду... - Немој сине, молим те, да летиш - казала је. - Ја сам пилот, мајко... - одговорио јој је. Тако су се растали. (Рада је умрла у марту пре две године, туга за сином скратила јој је живот). Радосављевић и Перић су узлетели заједно. Обојица су знали да иду у надљудску борбу са надмоћним ловцима НАТО авијације. А знали су и то да авиони нису у најбољем техничком стању (непосредно пред агресију, био је договорен ремонт у Русији). Знали су и да радари нису сасвим исправни. Испоставило се да су - заказали у ваздуху. За Радосављевића је то било кобно. - Сви наши пилоти који су тих дана полетели били су свесни да су им мале, или никакве шансе, да се врате - говори нам данас Милан Милинковић, пуковник елитне јединице, којој је припадао и Радосављевић. - Перић је имао срећу да преживи пад погођеног авиона. Био је огорчен због Зоранове смрти. Али, и када су га напречац пензионисали, страдао је деценију после агресије, у саобраћајној несрећи. А Зоран, као и Буца, да је жив, учинио би исто, макар и у околностима какве су биле онда када се жртвовао. Мени је доживотна рана да је његова мајка Рада свих ових година после погибије сина, била у патњи и питању: Да ли јој је син страдао у трену, или се, можда мучио. Стално ме то питала... Шта сам могао да кажем? Тешио сам је. Али, утехе није било. Онда је на једном окупљању на Дан пука изашла пред тадашњег министра одбране, Зорана Станковића. Тражила је да јој он, који је потписао Зоранову обдукцију, каже истину. Отишла је и на ВМА, тамо видела фотографије. И не сећа их се. Толико је била потресена. Милинковић потом враћа сећање на прве дане агресије у којима су се на херојству и жртвама његових колега, исписивале и лекције бешчашћа. Лекције "ловаца златне рибице у крвљу пилота јунака". - Били смо и под великом притиском претпостављених команди - каже Милинковић, који је у пензију отишао на свој захтев. - Било је неразумно наредити да се што више наших авиона подигне и обави што већи број летова. Мислили су, ти наши мудраци, да ћемо на тај начин показати спремност одбране ваздушног простора. Ми јесмо били спремни, али су они знали да је таква наша употреба несврсисходна. Велика је цена плаћена. Зоран Радосављевић одликован је, постхумно, медаљом за храброст. - Ми, његове колеге, тражили смо и тражимо да њему, као и Миленку Павловићу, држава додели орден хероја народа. Али није! До данас, није. Ипак, Павловићу су се на достојан начин одужили његови земљаци, његова Осечина. Општина га је прогласила херојем. Подигла у завичају спомен-обележје, отворили музеј у ком су његове успомене, опрема, фотографије. Београд, затајио. И део улице у Батајници која носи његово име није обележена достојно овог јунака. ЗОРАНОВА РЕГАТА ЖИВИ ПИЛОТ Радосављевић није волео само небо. Волео је и воду. Море и реку, једнако. Страствени пилот био је и стравствени једриличар. У његову част, сваке године, плови "Зокијева регата". Почело је најпре у Црној Гори. Настављена на Сави и Дунаву. Сваке године масовнија од претходне. Ове године, крајем маја је 15. по реду. http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:426952-Zaboravili-herojsku-smrt-najmladjeg-majora-srpske-avijacije
  5. ТАНЈУГ: Председник Белорусије Лукашенко полицијом спречио уличне протесте у Минску. http://www.politika.rs/scc/clanak/376944/Uhapseni-u-pokusaju-ulicnog-protesta-Lukasenko-Peta-kolona
  6. Чекајте људи, можда је Његош иамо само неке примедбе на Вукове реформе српског језика ?
  7. ИНТЕРВЈУ: РИСТО ТУБИЋ, филозоф Свет је равнодушан према нама Излишно је и помињати да свет желимо без диктатуре и насиља, али нико, до данас, није понудио рецепт за такав свет. Осуђивати апсолутно, без изузетка свако насиље – значило би осуђивати живот Аутор: Зоран Радисављевићсубота, 25.03.2017. у 22:07 (Фото: Томислав Јањић) Ристо Тубић, филозоф, књижевник и преводилац, рођен је у Орашју (Попово поље, у Херцеговини). Завршио је студије филозофије на Филозофском факултету у Београду, докторирао је на Филозофском факултету у Варшави. Радио је на Филозофском факултету у Сарајеву, где је био и декан факултета. Био је гостујући професор на универзитетима у Варшави, Кракову, Харкову... У Лондону је био гост Британске академије наука. Предавао је на Филозофском факултету у Новом Саду, Бањалуци, Палама, Бијељини, Источном Сарајеву, Београду... Аутор је десетак, изузетно значајних, стручних студија. Издавачка кућа „Свет књиге” из Београда, објавила је недавно његову нову књигу „Аспекти филозофског промишљања историје”. ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ http://www.politika.rs/scc/clanak/376967/Svet-je-ravnodusan-prema-nama
  8. Одлазимо од теме а на форуму има тема "Тајна друштва" . Ипак, у масонима је било више католика него Православаца. Прича се да су неки од римских папи били слободни зидари. Мислим да је најбоље да тему о масонима, илуминатима, малтешким витезовима и осталима наставимо на "Тајним друштвима".
  9. 23.3.1941. Beograd Patrijarh srpski Gavrilo ( Dožić) je bio upravo za rat a protiv Pakta sa nacifašistima. Čuvši da će se Jugoslavija pridružiti Hitlerovoj Nemačkoj i njegovim saveznicima što znači da je Jugoslavija protiv Grčke i Engleske, patrijarh srpski Gavrilo se sastao da protestvuje protiv tog čina kod šefa države kneza Pavla Karađorđevića. On pokušao da ubedi kneza Pavla protiv sporazuma. Međutim, Pavle mu je rekao da je odluka jugoslovenske vlade o pristupanju Trajnom paktu nevoljno, ali u tom trenutku najracionalnije rešenje: – Naša odbrana nije dovoljna, niti je pak jaka da možemo da vodimo drugu politiku od ove, koja nam se sada nameće. Pogotovu kad smo dobili tačna obaveštenja od ministra vojske generala Petra Pešića, da bi u slučaju rata naša odbrana bila nedovoljna. Saveznika nemamo koji bi nam pritekli u pomoć. Nemci su u zenitu svoje moći. Ništa ne može da ih zadrži, jer dobijaju pobedu za pobedom. Niko ne može da se suprotstavi nemačkim ratnim sredstvima. Mi smo to uvideli za vreme kratkog rata sa Francuskom. Patrijarh Gavrilo je tada saopštio knezu Pavlu da “tradicija, ponos i glas koji uživamo u svetu, zatim obaveze prema žrtvama koje su date za jugoslovensku državu, imperativno nalažu da se ne priključimo Tripartitnom paktu.” . Drugim rečima patrijarh Gavrilo je bio za kosovski zavet. Mislim da je rekao Knezu "treba se plašiti Boga a ne ljudi". http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/615481-bolje-rat-nego-pakt-danas-72-godine-od-puca-27-marta-foto P.S. u dokumentarnom filmu o Svetom vladici Nikolaju se kaže da je on aktivno bio protiv Pakta ( što znači rat protiv nacifašista ) ali prolazeći Kragujevcem i videvši crvene zastave demonstranata pokajao se.
  10. Neverovatno ali istinito: i srpski nacionalisti i "pragmatičari" ili "genersli podlr bitke" i obožavaoci evroatlantskih integracija i komunisti su protiv Pakta a za Pakt su pristaalice Ljotićevog Zbora i uloge đenerala Milana Nedića u Drugom svetskom ratu.
  11. Pred ponoć TV Fox movies prikazuje "Voz trezor" ( 1995) sa "glumcima" Vesli Snajpsom i Vudi Harelsonom.
  12. 25.3.1941. дворац Белведере, Беч Краљевина Југославија приступила Пакту сила Осовине ( Немачка,Италија,Јапан,Мађарска, Словачка,Румунија,Бугарска...).„Бечке протоколе“ У име Југославије потписници:председник владе Драгиша „Гиле“ Цветковић (48; родом из Ниша;ЈРЗ) и шеф дипломатије др Александар Цинцар-Марковић а у име нацифашиста шефови дипломатије Јоахим фон Рибентроп и гроф Галеацо Ћано (после потписивања у знак протеста бацио оловку ! ) и јапански амбасадор у Немачкој ген.Ошима. Цветковић и др Цинцар-Марковић док су потписивали Пакт изгледали су као да су на погребу.Цветковићев спремљен говор је незадовољни фон Рибентроп преправио(?).Силе Осовине ће поштовати територијални интегритет и суверенитет Југославије за време и после рата; силе Осовине за време рата неће тражити пролаз својих војски преко југословенске територије.Тајни део:силе Осовине с обзиром на војну ситуацију неће тражити војну помоћ од Југославије осим ако она то буде желела и да после новог разграничења на Балкану силе Осовине обећа-вају Солун Југославији. После рата, кнез Павле демантовао да је хтео да отме Грцима Солун („затражио сам да одбију ову Хитлерову понуду. Сви су се једногласно сложили са мном осим Цинцар-Марковића...). То је демантовао и Цветковић („ Рибентроп све измислио “). Због овог чина, КПЈ је кнеза Павла оптужио за издају народа, па му је власт ФНРЈ августа 1947.л.Г. уредбом одузела држављансто, целокупну имовину и забранила му повратак у земљу па чак му планирала суђење у одсуству али су га ипак прогласили за ратног злочинца. Сходно закону, Суд у Београду је 2012.г. ( салушавши доказе проф. др Оливера Антића ) рехабилитовао кнеза Павла ( Рибентропа су после „Нирнбершког процеса“ обесили Савезници а Ћана су стрељали фашисти зато што је гласао за смену њиховог вође Мусолинија ). Цветковић на путу за Беч плакао због задатка који је требао да обави ? „25. марта по подне...дошао код мене потпуковник МакДоналд и известио ме да је Пакт потписан.Ја, моментално страховито увређен и револтиран, викнуо сам: - Тај пакт мора да падне...Он мора да буде оборен...Он не сме да остане на снази...Ту срамоту српски народ не може да поднесе! На то ме је ппук. Макдоналд упитао: - Па шта можете сад? Ја сам му одговорио:- Оно што сам наумио! Пакт мора да падне! Његове рећи после тога биле су: -Па ко може сад то да обори? Опет револтиран, узвикнуо сам: - Ја ћу га оборити! ...Када је 25.3. потписан Пакт,пала је коцка. Потписивање Пакта у Бечу , створило је у мени одлуку да оборим трули и народу наметнути режим Драгише Цветковића, заједно са кнезом-издајником и његова „два присутна грађана“ ( 2 остала намесника ). Консултујем Симовића који „у начелу“ прихвата али је рекао да мора још да чека. Ја сам заправо и чекао. Сада сам чекао да се два потписника Бечког пакта врате у Београд, јер сам сматрао да у случају њиховог останка у Немачкој, они би могли да се врате на челу немачких батаљона и да, у улози југословенски Хаха, поново формирају неку владу“ ( изводи из мемоара ђен.Мирковића а преноси писац Момчило Јанковић за „Прес“ 27.3.2011.). „Да је политика кнеза Павла остала на снази,рат са Осовином био би избегнут и све жртве и разарања које је Југославија поднела биле би избегнуте“(сер Сесил Перот васпитач краља Петра Другог ). Периодични лист из Београда „Сведок“ 2005.л.Г. објавио је да бољи Пакт него Споразум који је шеф дипло-матије СЦГ Вук Драшковић (СПО) потписао са НАТО војним савезом ( слободан пролаз војске, војници НАТО кривично не одговарају пред судовима СЦГ...). Лондон Председник владе ВБ масон Черчил поручује свом амбасадору Кемпбелу:„ Немој допусти да се имало удаљиш од кнеза Павла и његових министара.Не престај да их притискаш,захтеваш, уједаш. Захтевај аудијенције (пријеме). Не прихватај Не као одговор. Наваљуј на њих, убеђујући их да су Немци већ спремни да прегазе њихову земљу... Истовремено, не одбацуј ни једну другу могућност којој бисмо прибегли уколико проценимо да је њихова садашња влада отишла предалеко. Исти дан пошто су, Срби сазнали за Пакт са Хитлером и Мусолинијем, отпочињу протести у Београду и Крагујевцу.
  13. Не знам. Можда то немна никакве везе пошто је био у у астроу-угарској војсци а можда није Хрват uopće ?