Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

Saintcruix

Чланови
  • Укупно коментара

    655
  • придружио/ла се

  • Задња посета

  • Колико пута је победник дана

    6

Saintcruix last won the day on Март 23

Saintcruix had the most liked content!

Community Reputation

560 Excellent

1 Пратиоц

О Saintcruix

  • Ранг
    Не може се без њега

Задњи посетиоци профила

176 Прегледа профила
  1. Бели је својеврсни светски "тренд" и то антиглобалистички. А његов најбећи успех је демаскирање окупације - тек кад сви постану свесни окупације, можда и кренемо ка некој врсти поравнања и слободе. Сврха белог је у уклањању илузије постојања реалног избора.
  2. Ето најзад и пролећа, у престоници југа, Нишу. Сретох се са мојом драгом и разменисмо додире и пољупце. Успут, очитала ми буквицу што очијукам са "цицама са форума", тако да тужно посматрам остатке моје мушкости, скршене под њеним оштрим штиклама. И док ми образи бриде од гребања и шамара, а лобања пулсира од ударца бејзболком, полако долазим себи у болници, захвалан што сам и даље жив, да се дивим овако лепом дану. Мишљах да сам буздован, а спознах се као крту трску.
  3. Немам ништа против "углова", али овај који си изнела је данас доминантан, политички коректан и максимално медијски исфорсиран. А клинике за менталне поремећаје су данас препуне мушкараца и жена које.је овај кредо "усрећио". Снежо, грешиш ако мислиш да лично имам проблем с таквим гледиштем - само посматрам докле је стигао свет имплементацијом тог "неофеничанског" модела. Нико ту није ништа ново измислио, само нема баш много везе са јудеохришћанском традицијом. Још горе ако причамо о особинама - улоге бар могу да се мењају - особине су много статичније. Уз сво поштовање према "nabildovanim tipovima sa ženskim glasićem", мислим да смо од почетка овде говорили о снази ума, евентуално духа. Мишиће поштујем, али ум је тај који царује над физичком снагом. И где ти овде видиш слабост, "трску", неодлучност, таштину. Само снага духа, која је кажу и смрт победила. Само отелотворење мушког принципа, савршено у свом страдању и тријумфу.
  4. U redu je, ali je problem u tome što je za moje pojmove, uloga žene da bude trska ili svila. A ako je muškarac taj, lično, gadi mi se ta uloga 😳 Nešto mi je pigrešno u njoj, ne priliči nekako
  5. Je li ovo manifest feminizma? Deluje pomalo neprirodno
  6. @Снежана поштено кажеш да сведочиш о свом искуству. И ту бих се сложио - и та несрећна трска је боља од лажне сигурности. Па ипак, да ли одбацити идеал зато што га немамо у искуству? Или ипак, прихватамо оно што осећамо као истинито, чак и ако га не (с)познајемо лично. Верујем да мушки принцип изумире у овом свету; али, слабо разумевамо да са њим изумире и свет. И то "не с треском, већ шапатом, у тишини". И опет Париз пева оду пролећу...
  7. Благо теби, док ти видиш облак, ја у облацима обично видим обличја. Углавном ми нису наклоњена. Понекад мислим да су ти облици живи и да долазе по мене - али, онда се сетим Аристофанових Облакиња, осетим се попут Сократа у тој фасцинантној комедији и онда се умирим. Претпостављао сам дс је тако некако, али ме је ипак помало подсетило на Дикенса, па рекох да разјаснимо. А ово за жене и слабост, Анђо, слаже се са стварношћу какву моје искуство спознаје. Жена је увек тест мушке снаге и онтегритета, а компромис је увек пад. Жалосно је колико је данас мало мушкараца који то капирају. Дакле Ајла, ти си присталица природног еквилибријума? Рекао бих да се ту ти и Анђа слажете, чиме обе подсећате на Марију из Новог Завета (млађу сестру Марте), која је протагониста оне невероватно сензуалне сцене, која толико много саопштава: када умаче своју бујни косу у миришљаво уље и пере Исусу ноге. Архетипска сцена женске мудрости и сензуалности, предивна у својој ирационалности - права Песма над песмама, скривена у еванђељу. Моје су очи дуго зуриле у свемирски бескрај. А онда, једнога дана, свемир је узвратио поглед. И тако је почела Кроасанкова одисеја кроз светове чуда, радости и ужаса. Сада ми душу испуњава слатки хаос, који толико радо делим са вама 😎
  8. Стaни мало "Хјумене"... Или, "Стани, стани Ибар H2O" Па ти и свети не знам који (а сигурно их је било више од једног, није спорно) бисте морали да у Тору учитате оно чега тамо нема. Рецимо то о Исусу. А бог обећава Емануила тек након пада, зар не? Која је сврха његовог доласка, да људи нису узели плод? Не би било смрти, па ни васкршења, зар не? С друге стране и пре него што је створио људе, бог који све зна је знао какав ће избор да направе. Стога, јасно је да је и желео да то ураде и прођу кроз то искуство непослушности - знајући какве ће то све патње донети људима. Али, ко вас шљиви, то је ваша воља, зар не? Али, ти знаш како ће се она манифестовати и опет ме доводиш у ту ситуацију. Дакле, ти то желиш, макар и због тога што знаш да ће се све добро завршити. Овде нема "моје теологије" - само не учитавам у Постање нешто чега тамо нема. Читам оно што пише. Питање протока времена у рају никако није наивно. Ако време тече као данас, то има сасвим друге импликације на овај избор, него да је временски ток пре пада на неки начин другачији, можда спорији или статичнији. На пример, Зенон је кроз своје апорије математички доказао да су простор и време својеврсна илузија. Тако, а ово је и за @RYLAH, постоји могућност да обитавамо у више просторно временских димензија: истовремено и у рају, и у паклу, и пре и након пада... Чиста философска спекулација, без теолошког покрића у било каквом натприродном откровењу. На тај начин, у једном од бескрајног броја просторно-временских токова пролазимо кроз искуство пада - а неки наши доплгенгери у неком другом току, праве другачији избор и остају у заједници с Богом. У неком од токова је пакао, у неком лични сусрет с Исусом за свакога од нас, а негде смо можда анђели. И сви осећамо да постоје те алтерације, а данас већ и наука доказује да ни време ни простор нису линеарни, него да постоје кривине, скретања и паралелни путеви... Можда, само можда, на крсју се све те бескрајне алтернативе сливају у искуство једне личности, која тиме стиче некакву врсту божанских атрибута и способност стварне спознаје и соственог и божанског бића? Ово није тврдња, него питање за све нас.
  9. Znaš onu Dikensovu, Priča o dva grada? Ovde imamo problem sa dve Ajle: jedna je hladna Londra, koja racionalno zaključuje da je potreba za dominacijom znak emotivnog problema žene; ali, tu je i druga Ajla, koja poput toplog i senzualnog poletarca na pariskim Jelisejskim poljima, bez bilo kakvih problema prepoznaje i prepušta se zasluženom uživanju u tome. Ili su dakle dve Ajle, iki contradictio in adjectio, ili možda razlikuješ neki zdrav i bolestan tip dominacije - pritom, BDSM itekako ume da bude i zdrav, ako je na obostrano zadovoljstvo, dok je bilo kakav oblik iživljavanja - pa i mentalno - stvar koju s pravom treba problematzovati. Da li te razumem ili sam opet u psihotičnom delirijumu?
  10. To Baš to To je to!
  11. Стара истина...
  12. Осим тога што (кажу) да имају фалусну симболику (коју се трудим да уочим, али је ипак не видим), мене су некако увек више подсећале на врх империјалног разарача. А пошто постоји предање да су Власи ванземаљског порекла, није немогуће да су они заправо чувари тих древних тајни.
  13. Савремени политичари нису никакви владари. Надају се да јесу, све док не дођу у позицију да пожеле да донесу било какву значајнију одлуку од запошљавања родбине и пријатеља. Зато нам треба прави лидер и владар - дакле Бели.
  14. Svakako bih preporučio Rtanj. Pod njim je, kažu, sahranjen svemirski brod, koji u Tori zovu Nojevom Arkom.