Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

nAdVoDiV

Чланови
  • Укупно коментара

    24
  • придружио/ла се

  • Задња посета

Community Reputation

18 Good

О nAdVoDiV

  • Ранг
    Заинтересован

Задњи посетиоци профила

96 Прегледа профила
  1. Valjas gluposti djakone. Mislio sam da si malo dublji. Lepo je to tako pametovati, ali imati sa jedne strane Vucica kojeg brani Informer, i koji iz drzavne kase placa svetskim kapitalistima da otore neko radno mesto od 250-400 evra, i sa druge "mlade" (nije valjda da su srednjoskolci to oranizovali....ah spontanosti) koji nisu krave zive videli, koji nisu u zivotu ustali u 7 sati ujutro.....da tu dobra ima, nema. A ti kanalisi....izadji pa ono sto ti se saputalo na usi propovedaj sa krovova. Pa da vidimo gde ces dogurati. Te mlade treba pod hitno odvesti negde da vide kako krava izgleda uzivo, i da pomirisu balegu, da makar jedan dan rade za nadnicu i zdrav rucak, neki kacamak, proju i sl. Bez toga nema zdravog misljenja, sve je pish(t)anje u prazno. Tesko srpskoj ekonomi sa Vucicevim poslodavcima, MMF-om, i tom pish(t)ajucom energijom po ulicama.
  2. Srbin -peder, Srbin - ateista, Srbin - liberal, Srbin -"bosnjak", Srbin - katolik, Srbin - kosmopolita (anacionalan), Srbin - "albanac", Srbin - vidipopastaliradi....eh, tesko Srbiji, ma sta se pod njom podrazumevalo, sa takvim Srbima. Srbin je, izvorno: heteroseksualac, nacionalista, pravoslavni, a samim tim i kosmopolita i vaseljenski, recju Svetosavac. Ostalo su Srbi konvertiti: verski, seksualni, politicki. Doseljenicu u Srbiju kroz vekove, ili oni koje su "zarezale" promene granica, koji se nisu asimilirali, nisu toliko opasni za Srbiju, mozda su cak i bolji za Srbiju od nekih "srba". Sto se popova tice, "ako je pop gresan, nije molitva" vazi za vec ucvrscene u veri. Sa druge strane los pristup ka pastvi, ili pridoslicama, bogotraziteljima, jako je bitan, a to, skoro bez razlike, od vecine vladika do vecine nizih klirika, je u SPC je cesta praksa. Ustvari, SPC od ostalih problema, ropstva, komunjarstva, nedostatka obrazovanja, pogresnih uticaja katolicke prakse i sl, nije imala vremena da prekoraci, to jest da se vrati na neke izvorne prakse. Obredi, parohijske obaveze, bogosluzenja, pa ko uskoci. Nema ribarenja, brod plovi, ribe same treba da uskacu u mreze....ako uskoce more-bit-more-i-ne-bit da neki "ribar" i izvuce mrezu. U ovom vremenu "tranzicije" SPC, nadati se da necemo da se "tranzitujemo" od prevelike ukocenosti u preveliko posvjetovnjacenje, tj. da se sekularizujemo - i mi smo Crkva, iako nimo popovi. Sa trece strane, Crkva nije ukocena, odgovara vremenu, uvek je savremena, a ako je suditi po vremenima koja dolaze i koja jesu, morace da menja metode rada. Bar ako hoce da pored andjela i svetaca i klirici, ponajvise, privode narod Crkvi. Samo da ne bude po onoj "ako Muhamed nece gori, oce gora...". A to sve ima veze kkavi smo mi Srbi kao narod. Nekad je Srbin bio domacin, a sada je kod Srba, pa i nekih popova, skoro po onoj "shta osh ti, sto si dosho"? Bilo kako bilo, dobrom popu nije lako, a losem je jos teze. Vernici bi trebali da se mole za popove, a bogotrazitelji koje je lako sablazniti, ako vec nisu ni u veri ni molitvi, prije nego ih pop sablazni neka pogledaju kakvi su sami. To je kao kada hocete da dobijete posao, a neljubazna sekretarica vas obeshrabri - tesko se sa tim samopouzdanjem ostvari ista. Stvari bi se promenile kada bi tzv. hriscani, malo metanisali za svoj klir, malo se molili bogu za njih, malo potegli i njihov krst...krenulo bi nabolje. Biti pop danas u vremena Jankovica, Jovanovica i Kandica nije bas lako. I imamo ovo sto Major oseca ka Crkvi, neku vrstu pijetizma. Al moze covek koliko hoce da gleda lepu devojku, da joj pesme pise, kad je nece ozeniti, decu izroditi. Crkva je(su) gresan vladika, gresan pop, gresan ja i gresni mi, a medju nama bezgresan Bog, Du Sveti, koji nam kroz Crkvu pomaze da budemo manje gresni, da bi se tako pripremili za zivot u onom drugom svetu gde nema greha, kako se to kaze, da bi se upodobili. I Crkva je za ljude koji spoznaju da su gresni i hoce da se(be) menjaju. Ovi drugi, vidimo sami, menjaju sve oko sebe.
  3. др Растко Јовић: Пост: како смо стигли довде? Предавач је указао на проблем отуђености између идеала поста и реалног живота људи. Примеру како су оци Цркве такав проблем икономијски решавали у 7. веку, он супротставља савремене оце који ову отуђеност идентификују, али не нуде решење. Поставља се питање да ли имамо суштинску веру у Бога када се плашимо да такнемо у нешто што је Црква током векова без проблема мењала, као и да ли Црква доживљава верни народ као свој конститутивни део. http://www.svetigora.com/node/20557
  4. Није баш све како ми мислимо да јесте и да треба бити. Некада је био само васршњи пост, и трајао је 40 сати, остала три поста нису ни постојала.
  5. "Скинете" филм са јутјуба, титлове скинете са неког од многих титл-сајтова, убаците у ВЛЦ плејер и...
  6. Остали делови се лако пронађу...
  7. ŠTO TE NEMA?... Kad na mlado poljsko cv'jeće Biser niže ponoć nijema, Kroz grudi mi želja l'jeće: "Što te nema, što te nema?" Kad mi sanak pokoj dade I duša se miru sprema, Kroz srce se glasak krade: "Što te nema, što te nema?" Vedri istok kad zarudi U trepetu od alema, I tad duša pjesmu budi: "Što te nema, što te nema?" I u času bujne sreće I kad tuga uzdah sprema, Moja ljubav pjesmu kreće: "Što te nema, što te nema"... ALEKSA ŠANTIĆ (Упокој Господе чедо своје Јадранку.)
  8. МОЛИТВА Oче наш сенко света седа погурена на дрвеној раги. Са лонцем разбијеним на глави и очима пуним ветрењача плавих. Оче наш син је твој беднији од биља, страснији него цвет, несталн ији него ветар зоре, суморнији него море, и сам, сасвим сам. Оче наш син твој је бољи него анђели али ником помоћи не може. Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци. Оче наш али син твој нема више моћи, да се у шталама на путу у ноћи ичем од смрти нада. Црњански
  9. ТРАДИЦИЈЕ Зажелићеш да будеш мајка, и очима сузним пуним бајка и гласом пуним успаванка, смешићеш се без престанка, и клечаћеш преда мном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом тамном радост зулума, згаришта и шума, и горди, безбрижни смех убица. Под гором високом у вечери јасне, шаптаћеш ми речи плахе страсне, и нудити недра најежена бела Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу, или шуму расцветану или који мрачан грм. И кад ти на лицу плане плам, блудан и стидан од дара скривеног под срцем сред недара: ја отац бићу тужан, што не убих, ја отац бићу тужан, јер љубих, што нисам више крвав и сам. Црњански
  10. Вечни слуга Оплакали сте рат и мислили: сад је крај. О мученици, вешала расту више него син, жена и брат и верна су у бескрај! Окитиће мрамором сале и спустити завесе жуте, да лешине зидове не провале и да ћуте! Обесиће одоре шарене и ноге и руке војника а рушевине и обешчашћене жене, гледаће само са слика. Ах, све је то лепрш шарених тица, победе горка сласт. Отаџбина је пијана улица, а очинство прљава страст. Смех се заори да све доврши, срам се крије иза гробног плота. А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља у ритама, част. Милош Црњански
  11. Анђео из Милешеве Гледао сам барокне фасаде на Булевару Светог Михајла, лондонске мостове, и Риалто, највеличанственији, и свуда шапутах самом себи да си ми ти једина истина и да ја, заиста, по једном великом кругу, доходим твојој лепоти. Проносио сам твој мир и твоју љубав од Мораве до Темзе, и кад сам се радовао, и кад сам на далеке улице као рањена птица пао, никад, никад те, мили мој, нисам заборављао. Водиле су ме твоје крупне и мирне рашке очи, и чега год се дотакох добило је твоју боју утишану као лимски пејзаж од жуте оранице, светле траве, камења, и белог октобарског неба. Сад наслоњен на један бели прозор оивичен црним рамом градских кровова, слутим нечију руку охрабрења на свом узаном рамену. То ми се ти, преко стотину даљина, смешиш, сироти мој Анђеле из Милешеве. Светислав Мандић