Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

Снежана

Историја у слици

85 одговора у овој теми

У акцији “Коридор 1992”, која је означена као судбоносна, погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 бораца Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1.918 бораца.

9ZVdacpVSic.jpg

3 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Ко је дете – ратник са чувене фотографије?

dragoljub_jelicic.jpg.84347bb26b6bea867d5f41daf33a958e.jpg

Драгољуб Јеличић фотографисан приликом одбране Београда 28 август 1914. године

Швајцарски лекар и криминолог Др Арчибалд Рајс оставио је многа сведочанства и невероватне приче везане за Први светски рат, тако је у својој књизи „Шта сам видео и доживео у великим данима“ писао о 12-годишњем Драгољубу који „пуца из пушке и баца бомбе“ те описује његово рањавање „Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтео да се даде успавати за операцију. Издржао је без иједне речи“.

Ко је тај дечак – ратник о коме са дивљењем пише чувени Арчибалд Рајс?

Тај дечак је Драгољуб Јеличић пореклом из Кордуна, одакле је његова породица због аустроугарског терора морала у изгнанство. Њихово одредиште био је град Шабац али ће се брзо испоставити као лоша одредница...

Тек што је Драгољуб пошао у школу, почиње аустроугарска офанзива на Србију . У првим биткама остао је без оца.

Ратни вихор одбацио је малог Драгољуба до Београда  али и тамо га није дочекао бољи живот већ опсада града од стране Аустроугара.

Драгољуб Јеличић, сам без игде иког свог, прикључио се српској војсци у одбрани престонице.

И управо у том тренутку 28 август 1914. године, настаће  једна од најчувенијих фотографија из Првог светског рата коју је већина вас видела, мали дечак који пушком са Калемегдана нишани непријатеља...

Фотографију је начинио непознати француски фотограф.

Драгољуб Јеличић је након пада Београда, кренуо са српском војском према југу. Када је био на планини Рудник, приметио га је краљ Петар I Карађорђевић, и сазнавши за његову судбину, наредио да га припреме и уреде као правог српског војника. 

Касније га је лично врховни командант регент Александар унапредио у чин каплара, пре него што је  Драгољуб Јеличић напунио четрнаест година.

До краја рата је дошао до чина поднаредника.

Драгољуб Јеличић преживео је и Албанску голготу, коју је прешао пешке са српском војском а касније, након опоравка на Крфу учествовао је као борац и на Солунском фронту.

Након ослобођења и повратка у земљу Драгољуб је мислио да је ту крај његовом ратовању међутим ни други светски рат га није заобишао, придружио се партизанима и поново ратовао против истог непријатеља.

После другог светског рата коначно је могао да ужива у глуми коју је волео. Био је члан Удружења драмских уметника Београда. Комичар и глумац Драгољуб Јеличић је био члан позоришта у Београду, Скопљу, Јагодини, Тузли, Ријеци и Никшићу.

У Народном позоришту у Никшићу је и завршио своју каријеру глумца, а у том граду завршен је пут једног хероја.

Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.

http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/bogojevic/ko-je-dete-ratnik-sa-cuvene-fotografije/

 

 

5 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

На цести Петровачкој избјеглице
и триста дјеце у колини.
Над цестом круже грабљиве птице,
туђински авиони.
По камењару оснијеженом
челична киша звони...
У снијегу мртва Марија,
мамина кћерка једина,
било јој седам година.

Три дана Грмеч газила
и посрнула стотину пута.
Сукњу је имала - ни кратку ни дугу,
а прслук мален, премален,
а поврх свега кабаница,
бескрајних рукава, широка, жута,
од старог очевог капута.

Понекад мала плакала,
некад се опет смијала
и весела била
кад би је мати тјешила:

"Још само мало, рођена,
па ћемо видјети Петровац,
а то је варош голема,
ту има ватре и хљеба
и кућа - до самог неба".

Радовала се дјевојчица
и ватри, и граду невиђеном,
а сада лежи, сићушна као птица,
на цести Петровачкој,
на цести окрвављеној.

Очи гледају широм,
ал сјаја у њима нема,
са мртвих усана мале
оптужба тече нијема:

О, страшна птицо, ти си ме убила,
а шта сам крива била!
Седам сам година имала,
ни мрава нисам згазила.
Тако сам мало живјела,
и тако мало видјела,
а свему сам се дивила.
Била сам безбрижни лептир,
а ти ме покоси, птицо,
ти ми угаси зјене,
поломи ручице моје,
од глади отежале,
од зиме укочене.

Оптужбу вапије дијете,
стиснутих модрих пести,
у окрвављеном снијегу,
на Петровачкој цести.

Туђински људи крвави,
кућу су нашу спалили,
дјетињство су ми украли,
и много наших убили.

Туђинске птице, челичне немиле,
над планином су нашом летјеле.

Смрачи се, рођена горо,
и на све наше путе,
пошаљи синове своје,
пошаљи вукове љуте,
освети моје ноге израњене,
и јутра гладна расплакана,
и руке модре и смрзнуте.

Загрми, тата, из великог топа,
помлати туђе гадове,
забубњај, брацо, митраљезом,
мртва те сестра зове.

Освету вапије дијете,
стиснутих смрзнутих пести,
у крви и снијегу,
на Петровачкој цести...

Бранко Ћопић, 1944.

16683900_10154809023081628_2615701965995953009_n.jpg.8e62c75dc5e2cccdd7036e4e74c5de78.jpg

Историја Срба

3 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

16831867_1160815260707552_84755004083978

Mark Tven u Teslinoj laboratoriji (1894. godina) - Levo u pozadini može se videti i Nikola kako ga nadgleda.

 
 
 
3 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Посавина, одбрамбено-отаџбински рат .

YcwwBLYRYvU.jpg

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

2. сарајевска мбр ВРС

jPydb1oV4a0.jpg

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама
On 9.2.2017. at 10:14 PM, Снежана said:

Ради се о томе да је Стефан било име које је сваки крунисани Немањић себи додавао испред личног имена као почасно име, као титулу, као симболички извор легитимитета да се влада. У том смислу и у таквој немањићкој употреби, име Стефан је заправо титула и практично се може третирати као синоним за реч “краљ/цар”, са посебним симболичним значењем за Србе.

Ово је само дјелимично тачна чињеница,јер стефанос на грчком и значи вијенац/венац,односно латински круна што исто значи вијенац/венац,разлог због чега сам ово написао је да Стефан у његово вријеме није било име,него звање,или ти мјесто са којег се звало покушавајући избацивати звање које је до тога времена имао Велики Жупан и то звање код Словена(Срба) је првобитно било једнако звању овјенчаног односно краља,али због великог утицаја са један стране грка,са друге стране Рима и германа дошло је до усвајања германског назива краљ,и римског круна.
 

 

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Креирајте налог или се пријавите да би коментарисали

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Региструјте се да би приступили друштву видовдан форума, једноставно је!


Register a new account

Пријави се

Већ имате налог, пријавите се овде


Пријави се сада

  • На теми су присутни   0 members

    No registered users viewing this page.