Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

Далматинац

Свети владика Николај Охридски и Жички

38 одговора у овој теми

Када згрешиш, па људи виде твој грех и осуде, и одбаце те као сувишну дроњу у овом свету, вера твоја брани цену твоју и говори ти: Христос за грешнике умре на крсту. Он је платио твој грех пред Богом, и ти си Богу врло скупоцен и драгоцен.

-Св.владика Николај Велимировић

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Не звечи, него лечи…

Мисионар Христов често ћe чути грехе од људи, какве није могао ни снити нити помислити. Но нека се не уплаши, нека саслуша мирно, и одржи мир свој у себи. Неискусан мисионар чувши такве грехе, одмах почне осуђивати. То је срамота! Како си то могао учинити? Како си се усудио на такав грех? А искусан мисионар тако не говори. Јер он зна, да се осуђивањем духовне ране не лече него још више позлеђују…

ispovest-zene.jpgПрича се, како је свештеник исповедао неку бабу тровачицу. Па кад је саслушао бабин грех, свештеник се узбуди и почне бабу јако грдити. Баба слушала, слушала, па рекла свештенику: Не звечи него лечи, попе!

А како искусан духовник поступа, показује овај пример. Отац Силуан лично ми је то причао. У наш манастир, каже, дошло неколико искушеника. Они су живели у манастиру неколико година. Једнога дана чујем ја, да ћe један од њих да напусти манастир. Упитам његовог старца да ли је то истина, и старац ми то потврди. Зашто? Зато, вели, наишла на њега сумња у сву веру Божју. Ја сам му, вели, доказивао и доказивао истинитост вере, но нисам га могао убедити! И старац замоли мене, да га и ја позовем и да гa убеђујем. Онда ја, прича отац Силуан, одем у своју ћeлију и пред иконом Свете Богородице очитам молебан за тог младића. Уз то се помолим Богородици, да ме уразуми, како да поступим и шта да говорим младићу.

Кад сам то свршио, позовем младића к себи, посадим га крај себе и понудим чај. Он ми онда све исприча: како је посумњао у све, и како не може више никако да се моли Богу. Сумњам, вели, и да ме чује Бог; сумњам чак и да има Бога.

На то му ја благо рекнем: Па то је обично искушење, које на многе напада. И на мене је долазила та сумња. И ја сам се мучио и мучио не као ти тако кратко време него дуго, дуго времена. Но стидео сам се, да то икоме кажем. Борио сам се јуначки. Преко воље клечао сам на молитви и држао све правило. Док једне ноћи није забелела зора у ноћи моје душе. Те ноћи ја викнем у очајању: Господе Исусе Христе, Спаситељу толиких грешника, зар заиста хоћеш да пустиш душу моју да пропадне? А кад сам то викнуо, заплачем се, и паднем лицем на земљу. Дуго сам јецао и ридао, па у томе и заспао. Шта ми се тада на сну јавило, нећу ти причати. Главно је, кад сам се пробудио, ја сам био као изнова рођен. Срце ми је горело у прсима, и радост ми је испуњавала сву душу. Од тога дана више ме никада сумња није мучила.

И теби ће доћи такав радостан дан. Само буди јунак и бори се. Не подај се црној сумњи, која долази од паклених сила. Не очајавај. Господ је близу. Он гледа твоју борбу. Он је готов да помогне. Само неће одмах. Он чека да се ти сам бориш докле можеш. А кад ти учиниш своје, онда ће Он учинити своје. Не бој се. Није то ништа. То су и други имали. То сам и ја имао. То је као једна мала грозница. Проћи ће.

Ове речи младића су разгалиле и охрабриле. И он се решио да остане у манастиру. И после кратког времена он се и исповедио своме старцу, да је сва сумња из њега излетела. И молио је старца за опроштај.

И тако је о. Силуан као вешт духовник вратио једну поколебану душу к вери. И учинио је то не каквим тешким и заплетеним доказивањем истине Божје но милошћу и љубављу према човеку и снисходљивошћу према слабостима човечјим.
Тако поступај и ти, мисионаре Цара Христа. Сети се како Господ није ни једном речју укорио Закеја, ни жену грешницу, ни разбојника. Немој ни ти корети ни осуђивати.

Сети се, како разуман лекар поступа у болници са болесницима. Не виче, не осуђује, него лечи. И ти тако поступај. Душе грешне — душе су болесне. Њима треба мелем а не укор.

Владика Николај Велимировић
Извор: svedokverni.org 

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Живот светитеља гледа ка вечности

261046.p.jpg.874868fc7e9348c37d3e641e960fb33c.jpg

Лелићко сабрање на дан престављења Светог владике Николаја

На празник Светог мученика Конона и Преподобног Марка Подвижника, 18/5. марта 2017. године, дан када се далеке 1956. у руском манастиру Светог Тихона у Пенсилванији у Господу преставио Свети владика Николај, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин са свештенством и свештеномонаштвом служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Лелић, задужбини светитеља и оца му Драгомира. Део литургијске свечаности било је и сестринство манастира Ћелије, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић и бројни верници из различитих крајева Србије.

Како нам Опроштајна песма Светог владике Николаја казује, светитељи се на одру поздрављају са свиме што је на земљи било лепо и благочестиво. Лелићки Златоуст последње „збогом“ упућује својој светосавској Цркви, вољеном народу, браћи свештеницима, српским светињама, завичају Лелићу у који се након службовања у туђини вратио... Не може се са сигурношћу тврдити да је он лично спевао ове стихове или је то учинио неко други надахнут Духом Светим. То и није важно. Важно је да и ова песма, као и све друго из житија светих Божјих људи, описује њихову везаност за небеске вредности, оне које не пролазе...

 

261047.p.jpg
    

 

-Цео живот светитеља усмерен је ка вечности и ка ономе што човек најјаче пожели, а то се збива само у часу смрти, да му се отворе врата небеска. Све друго ни нас неће интересовати кад будемо испуштали душу. Тог часа, ми смо завршили и не окрећемо се назад, већ ка Ономе коме морамо положити рачуне. Родимо се из ничега, долазимо у нешто што није „све“ и одлазимо у нешто што јесте „све“ - живот вечни. То је и нама хришћанима тешко да разумемо, а камоли оним богаташима који мисле да имају све, беседио је Епископ ваљевски г. Милутин на светој архијерејској Литургији у част 51. годишњице од пресељења у вечност Светог владике Николаја, равноапостолног проповедника и сведока Христа Господа, чија је реч надахнула бројне боготражитеље и мисионаре широм света.

 

261048.p.jpg
    

 

-Свети Божји људи живели су јеванђељски и на њих би ваљало да се угледамо – да слушамо и творимо Реч Божју. Јер, у томе је величина човека и смисао наше истине. Сви смо грешни, али се можемо покајати и исповедити своје грехе. Али, истакао је владика Милутин, исповест се не сме свести на пуку формалност, већ мора бити искрена побуна против оног грешног у себи. Само тада ће нам Господ опростити као благи родитељ, који воли своју децу.

-Свети Владика Николај и Отац Јустин претрпели су низ страдања током свог живота на земљи. Безбожне власти проглашавале су их државним непријатељима. Али, Бог има последњу реч. Они су данас свети и ми им се молимо. Ава Јустин у својој проповеди Владику Николаја назвао је орлом, а себе комарцем. Нека тако буде и међу нама, да видимо да је други бољи од нас, поручио је владика Милутин.

 

261049.p.jpg
    

 

По богослужењу, братство манастира Лелић приредило је трпезу љубави. Чувар кивота Светог Владике Николаја, који од оснивања управља задужбином славног завичајца, архимандрит Авакум (Ђукановић) упутио је речи добродошлице свима сабранима. Он је подсетио на значај личности и дела владике Николаја, који нас у великом броју са свих страна доводи у његову задужбину.

 

Информативна служба Српске Православне Цркве

 

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Креирајте налог или се пријавите да би коментарисали

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Региструјте се да би приступили друштву видовдан форума, једноставно је!


Register a new account

Пријави се

Већ имате налог, пријавите се овде


Пријави се сада

  • На теми су присутни   0 members

    No registered users viewing this page.