Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

Sign in to follow this  
Followers 0
Даниела

Велики (Часни) пост

16 одговора у овој теми

Четврта недеља поста

Мисли на сваки дан у години

199240.p.jpg.355f059b491fa36f98b3cd7010788f21.jpg

ПОНЕДЕЉАК

Апостол Павле говори да су се Израиљци, прешавши море, крстили (1.Кор.10,2). Такво крштење је служило као знак њиховог разликовања од Египћана. А апостол Петар додаје: (Вода) и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза (1.Пт.3,21). И наше крштење нас спасава и служи као камен међаш између тамне сатанске области греха и света, и светлог живота у Христу. Крштени од себе одрезује све наде и потпоре земаљске и, ничим везан, живи у овоме веку као да је у пустињи. Његово срце није на земљи, него је сво у оном веку. Све садашње се њега дотиче само успут: онај који има жену, као да је нема; онај који купује, као да ништа нема, и онај који овај свет користи као да га не користи (1.Кор.8,29-30).

УТОРАК

Крштење је, по апостолу Петру, обећање добре савести (1.Пт.3,21). Крштени даје обећање да ће убудуће живети у чистој савести, а и у свој ширини Господњих заповести, које је примио у савест. Чистота нарави је ознака крштенога. Апостол Павле светлост свога живота поистовећује са светлошћу васкрслога Господа. Као што, вели он, Христос уста из мртвих славом Очевом, тако и ми треба да ходимо у новом животу (Рим.6,4). У крштењу умире стари грехољубиви човек, а устаје нови, који је ревнитељ добрих дела. И тако, крштени, сматрајте... да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем. Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га не слушате у похотама његовим, нити дајте удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде. Јер грех неће вама овладати (Рим.6,11-14).

СРЕДА

Крштење је у нашем језику сродно по значењу са крстом. Срећна сродност! Премда је видљива радња крштења погружење, ипак му се суштина састоји у сараспињању Христу на унутрашњем духовном крсту. Апостол Павле говори: Да се стари наш човек разап[н]е с њиме (Рим.6,6) у крштењу. То није никакво механичко деловање, него измена нарави или обрат мисли, циљева, жеља и осећања. Раније је све то било замрљано самоугађањем; сада се у самоодрицању све посвећује Богу, у Христу Исусу, благодаћу Духа Светог. Рећи ћеш: "Ја то нисам схватио када сам био крштен". Али, сада разумеш. Положи у савест своју да испуниш значење крштења, будући да је неизбрисиво. Чак и на Суду ће његов печат на теби бити видљив - или у твоју корист или против тебе.

ЧЕТВРТАК

Ко жали прут, мрзи сина свога; а ко га љуби, кара га за времена (Прич.13,24). Оставимо децу, и погледајмо на себе. У односу према сваком, то значи: не штеди себе, него се кажњавај на време. Самосажаљење је корен свих наших саплитања у грех. Онај ко не снисходи себи, увек је утврђен у добру. Изнад свега је потребно да се тело држи у строгој дисциплини, будући да је слуга без разума. Када га море, оно је мирно, а чим му се да само мала олакшица - одмах показује канџе и сева очима похоте. Ипак, добро је што барем не говори. Али, телу се ипак много придаје и измишљају му се свакакве угодности. Чак и наука не може без тога. Но, каква ми је то само наука?

ПЕТАК

Господ је рекао Аврааму: Иди из земље своје и од рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати (Пост.12,1). То је очигледан праобраз промене срца која се дешава код истиноверујућих - када искрено узму на себе крст свој и крену за Христом. Остављају они оца свога - сопственост, распињући се самоодрицањем; остављају род свој - своје личне греховне склоности, страсти и навике, распињући их решеношћу да непоколебиво у свему следују страстоубиственим заповестима Господњим; остављају и земљу своју - сву област своју, свет, са свим његовим прохтевима, распињући их решеношћу да им буду туђи, па макар због тога било неопходно не само да изгубе имање и друштвени престиж, већ и саму смрт да претрпе.

СУБОТА

Тело и крв не могу наследити Царства Божијега (1.Кор.15, 50). Из тога следи да се ради задобијања Царства Божијег треба обестелесити и обескрвити, тј. утврдити у начину живота у којем као да тело и крв не постоје. То се постиже савршеним одрицањем од телесних и крвних дела. А позната су дела тела, која су: Прељуба, блуд, нечистота; бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима. Набројавши све ово, апостол додаје: За која вам унапред казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наследити Царства Божијега (Гал.5,19-21). Ко има уши да чује, нека чује.

ЧЕТВРТА НЕДЕЉА ПОСТА

У својој речи о блаженствима Господ оцртава рајско срце (Мт.5,1-12). У његово расположење улазе: смирење, плач и скрушеност, кротост и безгневље, пуна правдољубивост, савршена милостивост, чистота срца, мирољубивост и миротворност, трпљење мука, клевета и гоњења за веру и хришћански живот. Ако хоћеш рај - буди такав. Тако ћеш још овде стећи предукус раја, у који ћеш спремно да ступиш по смрти, као унапрад изабрани наследник.

Светосавље.орг

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Стваралачки однос према посту

Према речима пророка, пост се састоји у томе да обучемо нагога, да нахранимо гладнога, да свој хлеб поделимо са ближњима. Суштина поста изражена је у речима: Ако даш хлеб од душе твоје. Пост је време када би требало да заборавимо на себе и да научимо да се жртвујемо ради других. Време поста нам је дато управо зато да бисмо своје животе размотрили у тој перспективи. То је далеко важније и далеко теже него једноставно уздржавање од неке хране.

stvaralacki-a.jpgУколико за неодржавање телесног поста често можемо да нађемо неко оправдање (болест, путовање, недостатак материјалних средстава, и сл.), онда за то што се над својом душом не трудимо како би доликовало, немамо никаквог оправдања. Црква нас призива да се према посту односимо стваралачки. Пост је време када се ослобађамо, зато да би се наша душа отворила за Бога, за Цркву и за друге људе.

У време поста, свако од нас може да прихвати на себе неки духовни подвиг. Можемо нпр. да обећамо себи да током поста никога нећемо гласно осуђивати. Уколико нам успе да нпр. током шест недеља никога не осудимо, онда је то већ велико дело. То свакако не значи да би од осуђивања требало да се уздржавамо само током поста; међутим, ако већ свакодневно осуђујемо једни друге, пружимо себи могућност да, бар за то време, затворимо уста за сваку реч осуде. Ако нам то пође за руком, видећемо колико се изменио наш однос према другим људима, после неколико недеља такве духовне вежбе.

Исто тако, можемо себи поставити задатак да се, током поста, ни са ким не посвађамо и да никога не увредимо. То је понекад веома тешко - да се не гневимо на ближње или на сараднике. Међутим, ако будемо у стању да се, макар у данима поста, уздржимо од раздражљивости - онда ће то и за Бога и за свакога од нас бити драгоценије него уздржање од ове или од оне хране. Господ је рекао: Не погани човека што улази у уста, него што из уста излази, оно погани човека – ''Јер, из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле...'' (Мт.15, 11-19).

Ми имамо срце и уста, тј. нашег унутрашњег човека, и то су оруђа кроз која се пројављује унутрашњи човек. Уколико нам не успева да одмах преобразимо свог унутрашњег човека, нужно је да се бар потрудимо над његовим оруђима. Људи често питају како да се изборе с раздражљивошћу, шта да учине, па да не допусте себи да излију гнев на другог човека. Један од начина је да у оном тренутку када се гнев приближи нашем срцу, када га већ запљусне и када је спреман да се излије у речи - затворимо уста и не дозволимо да се отворе, све док не прође напад гнева. Угушити гнев у себи - то је можда непријатна и болна процедура, али ако се научимо макар томе, онда можемо прећи на рад над сопственим срцем.

stvaralacki-b.jpgВреме поста је идеална прилика да научимо први корак. То је управо оно време када, уколико још нисмо почели рад над собом, можемо да га започнемо. Током поста, можемо себи поставити и друге задатке: нпр. да прочитамо сва четири Јеванђеља. Често се догађа да ми, православни хришћани, сматрамо да Свето Писмо познајемо готово наизуст, због чега се дешава да га недељама, па и месецима, уопште не отварамо. Тако се догађа да и не приметимо да, чак и ако се у нашем сећању сачувају неке јеванђељске епизоде, само Јеванђеље све мање и мање бива књига нашег сопственог живота, у њему све ређе видимо одраз свог сопственог духовног искуства. Услед тога, уколико током обичних дана немамо времена за читање Јеванђеља, онда бар током поста прочитајмо оне странице на којима нам се обраћа Сам Господ и пружа нам пример уистину хришћанског живота.

Најзад, кад су у питању породични људи, пост, између осталог, претпоставља и уздржавање од брачног општења. У овом правилу могу да постоје изузеци. Нпр. верујућа жена жели да одржи пост и да се уздржи од брачног општења, док неверујући муж то не жели. Не сме се допустити да пост уништи породицу. Како каже Св. Јован Златоусти: ''Она која се уздржава противно вољи свога мужа, не само да се лишава награде за уздржање, него одговара и за његову прељубу, и то строже него он сам. Зашто? Зато што га лишава законитог сједињења и баца га у бездан разврата''. У неким случајевима, човек, да би очувао целовитост породице, мора да жртвује сопствено благочашће и своја подвижничка правила!

Митрополит Иларион (Алфејев)
Извор: saborna-crkva.com

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Креирајте налог или се пријавите да би коментарисали

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Региструјте се да би приступили друштву видовдан форума, једноставно је!


Register a new account

Пријави се

Већ имате налог, пријавите се овде


Пријави се сада
Sign in to follow this  
Followers 0

  • На теми су присутни   0 members

    No registered users viewing this page.