Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

Sign in to follow this  
Followers 0
Dalibor

Просјаци

8 одговора у овој теми

Драги форумаши, интересује ме колико често се сусрећете са "просјацима" и просјацима на улици, у пекари, испред храма, у аутобусу? И још важније, како се односите према њима? Имате ли неки принцип ког се држите?

 

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Srijećem ih, kao i svi. Pomognem koliko mogu, mada me savjetuju mnogi da ne činim to. Daju mi i objašnjenje, ali kiflica koju ću dati gladnom djetetu, ili bilo kakva druga pomoć u hrani ili odjeći, ne mogu učiniti zlo. Razumijem zašto mi to i govore, ali neka shvate i mene, ti što ne odobravaju.
Prije par godina, dok sam čekala da se završi operacija mog oca, sjedjela sam sama na klupi, i prišla mi je djevojčica. U ruci je držala komad hleba, i pružila mi ga je. Uzeh ga ne razmišljajući, dok sam čekala njeno pitanje, ili bilo šta drugo. Sjela je pored mene i zamolila me da pojedem to, jer je primijetila da satima sjedim, i predpostavila je da sam gladna. Gledala sam njenu obuću, odjeću, čupavu kosicu...a opet izgledala je veselo i bila mi je dar toga dana. Objasnila je da prosi ispred KC-a, i da ne ide u školu, a voljela bi da nauči da čita... zaboravila sam njeno ime, ali njeno djelo, nikada.
Kada su me pozvali nakon operacije, da mi kažu da je moj tata dobro, i da se nadaju najboljem, ona me je čvrsto zagrlila, moja mala nova prijateljica...
Pored svevelike familije, svedobrih prijatelja, ja bih bila sama, da nije bilo nje, koja prosi pred KC-om.

Ona je pomogla meni, a ja imam obavezu da pomognem njima, koliko i kako mogu.

2 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Свиђа ми се прича, претпостављам да је то последњи пут да си видела ту девојчицу?

Имам осећај да је у последње време све више просјака и правих и лажних тако да човек не може равнодушно да пролази поред њих, а опет ни да дозволи себи да буде наиван превише. Ипак, ја се обично држим оне, ко тражи не даји му (крајност је они што псују ако им не помогнеш), а ко смирено само држи испружену руку подај му. 

 

2 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Hristos je rekao, ako das prosjaku i nahranis ga, kao da si mene nahranio.

Ovde u NL i nema prosjaka, ima ih poneki ovisnik od droge, prose za 1euro ispred marketa da bi kupili drogu

e njima ne dajem jer znam da imaju primanja, mesto za boravak i tri obroka(drzava brine o njima)

U Srbiji dajem skoro svakom. Ciganima samo kupim hranu ili deci sladoled jer oni prose profesionalno tj. nisu gladni

barem iz mog iskustva i koliko sam ja videla. U nasem selu ih je bilo dosta, i secam se jednom dam ja malom cigi od 7god

nesto para,sazalim se,on rece nema za hleb, rekoh ajde da vidim da li ce zaista kupiti hleb, i pratim ga ja a on na kiosk

kupi cigare, ja ga za gusu, rekoh jeli bre ti rece da ti treba za hleb a kupujes cigare, a on meni pa moram da pusim kad sam nervozan :default_419:

ciganska posla.

5 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Сиромашних у овој земљи не фали сигурно. Али ипак је лепо знати да је новац отишао у праве руке. И наравно, стоји оно да просјаку треба дати као већем од себе. 

Ипак, није тајна да постоји просјачка мафија, да многи просе за интересе озбиљнијих играча. И у свему томе је тешко препознати где има простора за истински добро дело. Једно од решења које ми пада на памет је посредовање свештеника, који опет знају стање у својим парохијама и лакше препознају ко заиста преживљава а ко само живи од доброћудности и наивности сународника. Не знам да ли издвајају од прилога некад за такве ствари или организују посебне фондове... Мислим да је већином све ствар добре воље појединаца.

2 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама
6 minutes ago, Dalibor said:

Једно од решења које ми пада на памет је посредовање свештеника

Pa vidis, nasa parohija je tako i uradila, posle nekoliko godina slanja humanitarne pomoci za Srbiji i Kosovo, sleperi

su na odrediste uvek stizali poluprazni. Odgovor vozaca je bio, pa sabilo se. Od tada nas prota ide sa svakim sleperom i licno deli i stvari i novac

kako on kaze, iz ruke koja daje u ruku koja prima :) 

Najvise me je dirnuo njegov primer kao pravog milostivog pastira kada je videvsi siromaha na ulici sa poderanim cipelama,izuo svoje cipele i dao njemu.

To ces danas retko sresti.

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама
пре 1 минут , Sofija said:

Pa vidis, nasa parohija je tako i uradila, posle nekoliko godina slanja humanitarne pomoci za Srbiji i Kosovo, sleperi

su na odrediste uvek stizali poluprazni. Odgovor vozaca je bio, pa sabilo se. Od tada nas prota ide sa svakim sleperom i licno deli i stvari i novac

Је л престао терет да се сабија? :D 

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Креирајте налог или се пријавите да би коментарисали

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Региструјте се да би приступили друштву видовдан форума, једноставно је!


Register a new account

Пријави се

Већ имате налог, пријавите се овде


Пријави се сада
Sign in to follow this  
Followers 0

  • На теми су присутни   0 members

    No registered users viewing this page.