Кратки видео водич за напредније кориштење форума:

 

Sign in to follow this  
Followers 0
dušan

Тајни план за уништење ПРАВОСЛАВЉА !!!!

7 одговора у овој теми

http://kremlin.rs/тајни-споразум-сад-ватикана-и-немачке/

 

Цитирај

Тајни споразум САД, Ватикана и Немачке о уништењу православља – ВИДЕО

14 / 01 / 2017
crkva.jpg

 

На округлом столу „Србија и Трилатерална комисија“, одржаног 30. октобра 2014. у организацији Покрета за Србију. Учешће су узели проф. др Смиља Аврамов, новинар Љубомир Kљакић, новинар Милан Видојевић и адвокат Горан Петронијевић, а модератор је био Оливер Вуловић.

Округли сто је организован поводом заседања европске групе Трилатералне комисије у Београду од 31. октобра до 2. новембра 2014.

Kада је Трилатерална комисија у питању, нема недоумица, нема тајне и нема мистерије.

Ово стога, што је од свог оснивања 1973. до данас, Трилатерална комисија једна од оних неколико утицајнијих организација које идеолошки, политички и пропагандно сервисирају америчку корпоративну олигархију, њен транснационални савез моћи и њен агресивни програм светске доминације. Реч је о традицији дугој читав један век.

Ограничена демократија, тотални друштвени надзор и тотална контрола, системско и систематско искључење човека из одлучивања о властитом животу, перманетни класни рат корпоративне олигархије против човечанства и, нарочито, неприкосновеност корпоративних и геополитичких интереса САД у светским пословима, јесу догме којих се током протеклих четрдесет година Трилатерална комисија доследно држи. То је доктрина либералног фашизма са својим бројним дериватима.

Београдски састанак европске групе Трилатералне комисије има да још једном потврди такво стање чињеница…

 

Проф. др Смиља Аврамов је између осталог рекла:

„Између САД, Ватикана и Немачке склопљен је 1976. године тајни споразум у 11 тачака. Једна од централних теза овог споразума била је идеја о федерализацији света… Једна од тачака која је мене посебно погодила, кад сам читала тај споразум, била је – тотално уништење православља.

Православље мора бити избачено из светских комуникација, као религија, јер је то једини хомогенизирајући моменат православних земаља који има политичке димензије, и глобализација уз Православље тешко да ће успети. Отуда уништење Православља, али и продор у Православну Цркву и бацање тешких пара да би се придобили поједини руководиоци Православља, и да би се на тај начин уништила срж теологије православне.

Јер оно што су констатовали, а што нама православцима, који верујемо у Православље, што је врло значајно, и што је констатовано на једном од њихових састанака, – да је једина теолошка мисао – православна, која се може везивати са цивилним схватањем друштва и са оним што они зову глобализација, уз онај минимум социјалног момента.“

 

 

Извор: Стање ствари

 

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама
On 14.4.2017. at 10:03 AM, dušan said:

То и није баш тајно, то већ дуго, дуго желе да ураде. Ето ти Збигњева Бжежинског који је јавно заговарао да треба сломити православне државе на мале комадиће.

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама
пре 1 сат, Радован Силни Крајишник said:

То и није баш тајно, то већ дуго, дуго желе да ураде. Ето ти Збигњева Бжежинског који је јавно заговарао да треба сломити православне државе на мале комадиће.

 

http://www.dnevne.rs/zanimljivosti/svake-godine-na-veliku-subotu-blagodetni-oganj-silazi-samo-pravoslavnima-evo-i-zbog-cega

 

Цитирај

СВАКЕ ГОДИНЕ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ: Благодетни огањ силази само ПРАВОСЛАВНИМА, ево и због чега
Објављено 15. април 2017. 9:52 | Нема коментара

oganj.jpg


Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ.

То је дан који је тело Господа, колико можемо знати, провело управо ту, у Гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео „без Бога“, жртвено пострадалог на Крсту за разрешење грехова света. Тај дан је и једна од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове богочовечанства.

Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ који чудесно пали свеће православном патријарху, а потом и осталим верницима.



На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа.“

„… Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се 20 пута“.

„Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином“.

Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају:

„Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња.“ („Чуда на гробу Господњем“, 3-4)

Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.

О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. века, бележе да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи…

Из описа бројних ходочасника дознајемо да су православни првосвештеници који добијају Благодатни огањ људи високе духовности, који сами представљају узор благочестивости. У успоменама Варваре Брин де-Сент Иполит, ходочаснице из 19 века, она описује како је после појаве овог чуда на Велику суботу 1859. године посетила митрополита Мелетија из Петре, који је те године примао Благодатни огањ: „Био је веома омршао и убледео, али је израз његовог лица зато био пријатнији и одликовао се необичним спокојем. Посматрао ме пажљиво и продорно и, погађајући моју потпуну убеђеност у знамење Божје благодати, рекао: ,Овога пута благодат је већ била сишла на Гроб Спаситељев када сам ушао у Кувуклију; јасно је: ви сте се сви тако усрдно молили да је Бог услишио ваше молитве. Дешавало се да се дуго молим са сузама, а да огањ не силази с небеса до два часа. Овога пута сам га угледао чим су се за мном затворила врата… Кад сам изашао, био сам као слеп, ништа нисам видео’, одговарао је. ,И да ме нису придржавали, пао бих!’


СТАРАЦ КЛЕОПА – КРСТАШИ И БЛАГОДАТНИ ОГАЊ

Потом се догодило још једно велико чудо са благодатним огњем 1104. године, када је основано Латинско царство на истоку, када католици окупираше Гроб Господњи, за време цара Исака и његовог Балдовина, јер ми све ово имамо записано. Како се то догодило?

Када су предузети оних осам крсташких ратова, који кренуше са запада, како би ослободили Гроб Господњи од Турака, јер тада све државе на западу беху католичке, то је пошло за руком Годефроју де Буилону из првог крсташког похода и других, јер су имали доста војника. Ујединише се француски коњаници, теутонски коњаници, затим малтешки и шпански коњаници. Тада сви народи устадоше и кренуше у један велики крсташки поход против Турака. Између осталог, они потукоше Турке и заузеше Гроб Господњи. Пошто га католици окупираше, они рекоше: „Ми изведосмо Јерусалим из турских руку. Од сада је наш.“

Католици за време свог пребивања тамо, учинише много. Видиш, на Гробу Мајке Божије колико су степеница начинили, направили су цркву Ротонду, затим су подигли многе католичке манастире око Јерусалима, све у Христово име, док православне склонише по страни. Приближила се Пасха.

Дођоше људи из читавог света, јер католика има више него нас. Дођоше да виде благодатни огањ. Нашег патријарха и све свештенике одведоше у манастир светог Саве Освећеног, око 30 км удаљен од Јерусалима, и тамо их затворише: „Ту останите и служите! Ви православни, немате шта да тражите на Гробу Господњем!“



Папа је окружен кардиналима, свештеницима служио на Гробу Господњем. Када су служили васкршњу службу, запеваше и они „Васкрсење Твоје, Христе…“, али ниодкуд знака.

Цар, који беше присутан рече: „Ја сам прошле године био овде и благодатни огањ је сишао православнима. Зашто није и вама дошао?“

И тако они служаху до ујутру, а ниодкуд знака.

„Где је православни патријарх?“

„Ваше величанство је наредило да га одведемо у манастир светог Саве Освећеног. Тамо је са свештенством.“

„Идите и доведите православног патријарха назад, јер хоћу да видим благодатни огањ и истину, ипак је Васкрс, Христос је васкрсо.»

Доведоше они патријарха из манастира светог Саве Освећеног, само са седам свештеника. Остали су се бојали да дођу, јер су веровали да ће их убити. Патријарх је тада рекао:

„Како Бог да. Хајдете, чада, цар нас позива, јер је дошло писмо.»

Одведоше патријарха Јоакима са седам свештеника и казаше им:

„Оче, благодатни огањ није сишао. Ево, наши служе од синоћ, а већ је јутро.“

Патријарх је одговорио:

„Да, ваше величанство, ако није сишао, није воља Божија ! Ми не знамо зашто није дошао Благодатни Огањ.“

Било га је страх да каже, јер је помишљао: „Можда нас је позвао да нас искуша.“

„Оци, да ли ће вама сићи Благодатни Огањ?“

„Ми верујемо Богу, да ће доћи, јер је одувек силазио, а ја сам овде само са седам свештеника, јер се народ причестио и отишао је свако на своју страну.“

„Служите, Ваша светости!“

Православни патријарх се обуче у одежде. Беше јутро, око девет сати, другог дана. Директно је ушао у Гроб Господњи и одмах је кренуо да савршава васкршњу службу. Када је почео да поје: „Воскресеније Твоје, Христе…“, готово, Благодатни Огањ је сишао, сва кандила се упалише сама, а патријарх је узео благодатни огањ и дао је цару. Цар је рекао: „Чак и ако Латинско царство опстане, на Гробу Господњем нека остану православни, јер само њима силази Благодатни Огањ!“

Зато рекох, па нисмо били тамо? Не знамо све? Зато, када чујеш неког проклетог секташа да каже да не верује у Цркву, одведите га у Јерусалим да види чудо Благодатног Огња који силази на Васкрс. Јер Огањ не силази секташима, нити њиховој проклетој синагоги, не силази нити католицима, нити Јерменима, само православнима силази. Амин.

 

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама
пре 1 сат, Радован Силни Крајишник said:

То и није баш тајно, то већ дуго, дуго желе да ураде. Ето ти Збигњева Бжежинског који је јавно заговарао да треба сломити православне државе на мале комадиће.

Могао бих  разумети зашто благодатни огањ неће силазити католицима, али није ми јасно зашто  неће Јерменима ? :o

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама
пре 2 сати , dušan said:

Могао бих  разумети зашто благодатни огањ неће силазити католицима, али није ми јасно зашто  неће Јерменима ? :o

Jермени су монофизити.

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама
пре 13 сати , Jелена said:

Jермени су монофизити.

 

https://bratstvosvdositeja.wordpress.com/2015/04/29/jermeni/

 

Цитирај

Jермени и Копти нису православни, већ јеретици монофизити

Недавно је Београдска патријаршија, поводом геноцида Турака над Јерменима учинила неколико корака који, супротно учењу Православне Цркве, обмањују народ да верује како су Јермени и Копти православни, што није истина.

monofizit

10. Апостолско правило гласи: „Ако се неко помоли са човеком одлученим од црквене заједнице, макар то било и у дому, нека буде одлучен!“ 45. правило гласи: „Епископ или презвитер или ђакон који се помоли са јеретицима, нека буде одлучен. Ако им пак дозволи да било шта обаве као служитељи Цркве, нека буде свргнут!“ http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-26-aprila-na-miholjskoj-prevlaci-odlsuzio-liturgiju-i-parastos-zrtvama-turskog-genocida-nad-jermenima/

 

Јерменска црква, је у 5. веку отпала од православља и прихватила је монофизитство. Монофизитску јерес исповеда и Коптска црква. Признају само три прва Васељенска сабора, док остала 4 одбацују. Учење које Јермени и Копти исповедају је осуђено од православних као јерес монофизитства на 4. васељенском сабору. Себе називају православнима или миафизитима, служе углавном по новом григоријанском календару, уместо квасног користе бесквасни хлеб као и римокатолици. Одбацују учење о двема природама Христовим како учи Православље – божанској и човечанској, о двема вољама, о двема деловањима. Монофизити држе да је Христос само Бог, а не да је и прави Бог и прави човек. Због тога се и називају монофизитима (1 природа Христа – μόνος — «један, једини» + φύσις — «природа»).

И данас јермени славе као светога Диоскора који се у Житијима Светих св. Јустина Ћелијског назива „човеком врло рђавим, необично препреденим, и непобожним“, против чије јереси су се борили светитељи Православне Цркве -св. Лав Римски, св. Флавијан Цариградски и још многи други. Светог Флавијана је Диоскор и убио са својим истомишљеницима. Монофизити су убили и православног светитеља Протерија Александријског због његовог исповедања православља.

Света Јефимија се празнује у Православној Цркви и поводом спомена чуда које се десило на њеним моштима. Када су учесници Четвртог васељенског сабора положили монофизитско и православно учење у ковчег са моштима св. Јефимије и отворили гроб, видели су православно вероисповедање у десној руци светитељке, а јеретичко под њеним ногама.

„Несторију, Евтиху и Диоскору анатема! (Света) Тројица је избацила тројицу!“ (Речи којима се обзнањује анатема на јерес монофизитства на 4. васељенском сабору.)

По томе је општење са монофизитима, које упражњавају јеретици екуменисти који још увек држе положаје у јерархији Православне Цркве, у потпуности безаконо. Тиме и себе сврставају међу јеретике и за стадо православних верника чине саблазан и наводе их на погибију душе.

Геноцид над Јерменима које је извршила Турска не сме да буде изговор за још један грех, тј. јерес. Уз дужно поштовање према жртвама и молитву да се Господ смилује душама њиховим, није дозвољена црквена молитва која би Јермене сврставала у ред православних. Ако би свештенство због сваког геноцида који је учињен требало да врши парастосе и да жртве постхумно „прима у Православну Цркву“, онда би морали да врше парастосе и за Индијанце, Јевреје и друге нехришћане над којима је извршен геноцид.

Постхумно примање страдалих јеретика у Православну Цркву које је извршио митрополит Амфилохије, стога је ништавно и слично дилетантским крштењима која, како дознајемо од верника, врши, над мртвима расколнички свештеник Румунске православне цркве Бојан Александровић у крајевима источне Србије.

Рушење учења Православне Цркве ради сентиментализма не може бити оправдано, нити ће безакона молитва да помогне душама пострадалих неправославних, већ напротив.

О томе да православље и монофизитство није исто можете погледати на следећем чланку:

ОТАЦ АТАНАСИЈЕ ХЕНИН-ЧУДЕСНО ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ

Православно братство св. Доситеја

 

https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2012/03/19/чудесно-обраћење-у-православље/

ЧУДЕСНО ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ

ОТАЦ АТАНАСИЈЕ ХЕНИН-ЧУДЕСНО ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ НАСТОЈАТЕЉА КОПТСКЕ ПАРОХИЈСКЕ ЦРКВЕ У АТИНИ

d0be-d0b0d182d0b0d0bdd0b0d181d0b8d198d0b

Отац Атанасије Хенин

О овом предивном догађају, уместо нашег предговора, говори сам отац Атанасије, својим сопственим речима, о свом благословеном обраћењу Животу, Истини, која се налази само у нашој Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, нашој Православној Цркви.

Благодаримо Богу за ово Његово предивно дело и молимо се за оца Атанасија, како би, молитвама Пресвете Богородице и свих Светих, Господ наш Исус Христос благословио, помиловао и утврдио његову породицу у православном животу.

Отац Атанасије Хенин: Моје обраћање у Православље

„Многи говоре о јереси, неки веома много пишу о јереси, али је мало ко искусио горчину јереси, а такође је сасвим мало и оних који су је преживели и пролили крв за то да се избаве од њеног заробљеништва.“

d0be-d0b0d182d0b0d0bdd0b0d181d0b8d198d0b

Отац Атанасије са исповедником Православља митрополитом Серафимом Пирејским

Јерес- то је начин живота, велико ропство; то је болест, не само душе, већ и тела. Ја, Атанасије Хенин, све то сам преживео, доживео сам све ове трагичне ствари, као настојатељ коптске парохијске цркве у Атини, током петнаест година. Уствари, негирали смо људску природу и указивали на стварно присуство Христа у животу и Цркви. Но, моје чудесно исцелење и моје обраћење нашој мајци, Православној Цркви, десило се благодаћу Тројичнога Бога,  и истинској љубави митрополита пирејског Серафима, старца Методија Критског и оцима свете обитељи Васкрсења Христовог.

 Ове речи, које ћеш читати, љубљени читаоче- оне су исповедање вере, али и изражавање благодарности и нека врста позива да заједно радимо на томе да помогнемо обичним коптима (око 5000 их живи у Атини) да упознају лепоту и доброту Православља“.

Отац Атанасије Хенин

Отац Атанасије је дошао у Грчку 1980.године на студије теологије, које му је плаћало Министарство спољних послова, Оделење за Цркве, а касније му је велику помоћ указао његово преосвештенство архиепископ синајски Дамјан. Велику и топлу подршку, као и саучествовање у судбини о.Атанасија и његовом обраћењу у Православље пружили су му  „ови свети“, како их он сам назива: отац Теоклит Циркос из свештене обитељи Преображења на Халкидикију, бивши митрополит касторијски Серафим и митрополит фтиотидски Николај.

У свом говору који је одржао на свом рукоположењу у чин ђакона, који је савршио митрополит пирејски Серафим, у храму Преображења Господњег у Пиреју, 6.августа, на сам дан Преображења Господњег, отац Атанасије је посебно истакао:

Историју мога обраћења било би немогуће написати без помињања истинске помоћи и стварној љубави многих људи и многих светих. Ја не могу набројати сва имена, али сам дужан да изразим велику захвалност лично Вама, владико, професору Стилианосу Пападопулосу, старцу и оцу Методију Критском и оцима скита Васкрсења Христовог.

Скоро сва Триадологија и Христологија, не само св. Јована Златоустог, но и свих Отаца, разјашњава се тиме, да треба успоставити у својству последице реализам Божанствене Литургије. Он говори о једносуштности Сина и Оца, јер је Син и Бог Слово, као Бог, истински могао да прими људску природу, како би је осветио и обожио.

Он богословствује о јединству две природе Христа, како би се, захваљујући том јединству, могла обожити и осветити људска природа, која је после грехопада постала мртва, изгубила прави живот. Оваплоћење је произашло због тог, како би се препородила људска природа, да се донесе ново ослобођење од греха и смрти. Нова, обновљена природа је та која има бесмртни живот; ми је прихватамо, учествујемо у њој на трпези Божанствене Литургије (пише професор Стилианос Пападопулос).“

d0be-d0b0d182d0b0d0bdd0b0d181d0b8d198d0bТо исповедање Православне вере у говору након рукоположења показује потпуно одбацивање христологије Севира Антиохијског, водећег идеолога савременог антихалкидонизма-монофизитизма који исповеда Коптска црква, Јермеска и Малабарска црква- антихалкидонити. Они сви категорички одбацују IV Васељенски сабор и његово исповедање вере.

Обраћење оца Атанасија је дубока, унутрашња богословско-аскетичка оцена коптске традиције, схватање Коптске цркве, не као Цркве, већ као оне која је отпала од Православне Цркве, и на крају крајева, као јереси.

Преведено са сајта „Православни апологет“

 

2 people воле ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

http://srbin.info/2017/04/15/samo-pravoslavcima-daje-bog-u-jerusalimu-upaljen-blagodatni-plamen/

 

Цитирај

САМО ПРАВОСЛАВЦИМА ДАЈЕ БОГ: У Јерусалиму упаљен Благодатни пламен

17:31   15.04.2017.

Када су крсташи у 12. веку забранили православним свештенослужитељима да уочи Васкрса улазе у Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму, Благодатни огањ није сишао. Зато су морали да их пусте.

Сваке године православни хришћани са олакшањем одахну и радују се што се Апокалипса поново одлаже на неодређено време. У Русији постоји начин да се тачно сазна када може наступити крај света. Према мишљењу које постоји међу православним хришћанима, он може наступити ако не сиђе Благодатни огањ у Јерусалиму на Велику суботу уочи Васкрса (ове године је то 15. април, а Васкрс је 16. априла), а ако сиђе, онда је човечанство добило бар још једну годину живота – до следећег Васкрса

hram-hristaspasitelja.jpg

Искључиво православно чудо

Огањ силази у Храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму код Гроба Господњег, и сматра се да је то чудо које је доступно само православнима. Не постоји никакво богословско објашњење зашто се такво чудо не догађа код католика. То је историјска традиција. Али зашто се та традиција појавила баш код православних и зашто само код њих силази Благодатни огањ?

Први подаци о Благодатном огњу потичу из 4. века, када су га називали „светом светлошћу“. То је симбол светлости која је обасјала Гроб Господњи после васкрсења Христовог. И у древним арапским изворима постоје сведочанства да се такво чудо догодило. У Јерусалимској цркви током првих векова хришћанства постојао је обичај благосиљања и паљења вечерње светиљке уочи ускршњег богослужења. Затим се та традиција постепено претворила у церемонију и постала „чудо силаска огња“. Сада у току дана на Велику суботу јерусалимски патријарх и јерменски епископ улазе на место где се налази Гроб Господњи, у ротонду Храма Васкрсења Христовог, и моле се. Огањ се, како сматрају верници, пали у кандилима која висе изнад Гроба Господњег. Патријарх и јерменски епископ пале свеће од тих кандила и излазе међу народ. Обично се то догађа између 3 и 4 часа поподне по московском времену.

Најбурнија верска церемонија

Треба посебно истаћи да церемонију силаска огња преноси руска телевизија. То је једна од најатрактивнијих и најбурнијих верских церемонија које се могу замислити. Храм Васкрсења је препун поклоника из разних земаља. Многи верници, пре свега из цркава Блиског истока, узвикују позиве Исусу Христу и седе једни другима на раменима са припремљеним свећама у рукама да их упале. Пред почетак церемоније се све свеће гасе, а затим следи мучно, а понекад и дуготрајно очекивање чуда. Бљештање светлости изнад Гроба Господњег слично муњама знак је да огањ већ силази (у телевизијском преносу, у полутами храма, то бљештање се заиста види). Још веће ликовање почиње када патријарх и јерменски епископ изађу са свећама које горе белом „светом светлошћу“. Сви се труде да упале своје свеће од тог огња и чак да пређу њиме преко лица и руку (сматра се да отприлике првих 10 минута огањ не пече). Свакако је то што се дешава тешко окарактерисати као обично богослужење. Оно подсећа на емоционално харизматично служење које се може видети у протестантским црквама.

blagodatni-oganj.jpg

У силаску Благодатног огња сада учествују свештенослужитељи Јерусалимске патријаршије, Јерменске апостолске цркве, а такође Коптске и Сиријске цркве. Католички свештенослужитељи су узимали учешће у тој церемонији само до 12. века (после тога су крсташи протерани из Јерусалима). Управо за крсташе је и везана епизода у којој су они забранили православним свештенослужитељима да улазе у Храм Васкрсења Христовог уочи Васкрса, али огањ није сишао. Тек тада је краљ наредио да се пусте православни и огањ се поново појавио. У 16. веку се исто то догодило са представницима Јерменске цркве. Њима огањ није сишао, и појавио се тек када је православним црквама било допуштено да уђу у храм (према легенди, гром је ударио у стуб храма и свеће су се запалиле). У 13. веку је папа Григорије IX објавио да не сматра благодатни огањ чудотворним.

oganj.jpg

Католици не верују

Католици или не говоре ништа о силаску огња, или не признају да је он веродостојан, сматрајући да је то обична церемонија освештавања ватре за празничне свеће коју људи пале (званичан став Ватикана је сада неутралан). Понекад се и међу православнима дискутује о веродостојности чуда које се дешава у Јерусалиму. Конкретно, у Русији је публициста и ђакон Андреј Курајев у својим чланцима алудирао на то да патријарх јерусалимски можда користи упаљач како би огањ сишао увек у тачно и одређено време, и како се традиција не би прекидала. 

Срби поново дочекују Благодатни огањ

Током 2000-их је Благодатни огањ за житеље Русије постао посебно значајан. У народној свести је то чудо потврда истинитости православне вере у целини, између осталог и исправности празновања Ускрса по календару који се разликује од католичког. Поред тога, данас је Благодатни огањ симбол везе Русије и Свете Земље. Од 2003. године Фонд апостола Андреја Првозваног доставља у Русију Благодатни огањ авионом истога дана када он сиђе, тј. на Велику суботу. Огањ се у специјалном кандилу предаје патријарху у Храму Христа Спаситеља у Москви, а одатле се шаље у руске регионе и у црквама се тим огњем пале црвене ускршње свеће. Сматра се да овај огањ не пече и да исцељује болести.

 

Извор: Руска реч

 

1 person воли ово

Подели овај одговор


Линк према одговору
Подели на другим страницама

Креирајте налог или се пријавите да би коментарисали

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Региструјте се да би приступили друштву видовдан форума, једноставно је!


Register a new account

Пријави се

Већ имате налог, пријавите се овде


Пријави се сада
Sign in to follow this  
Followers 0

  • На теми су присутни   0 members

    No registered users viewing this page.